Bicisvet

Kristofer Frum - životna priča

Kris Frum danas jedan od najboljih biciklista sveta, ako ne i najbolji. Imao je vrlo zanimljivu životnu priču, na momente i vrlo tešku. Takođe i njegov put do profesionalnog biciklizma i ostvarivanja njegovih snova bio je posut trnjem, Kris je morao da se odrekne dosta toga i da prolije mnogo krvi i znoja ne bi li uspeo. Njegovi roditelji su se odselili u Afriku, pre nego što je on rođen, a razveli su se kad je imao 5 godina. Frum je rođen u Najrobiju, prestonici Kenije, gde je načinio svoje prve biciklističke korake. Trenirao je u grupi Dejvida Kinje, lokalnog momka koji je oživeo biciklističke snove mladog Krisa. Kada je Kris poželeo dalje da napreduje i kada je bio siguran da želi da se bavi biciklizmom, preselio se kod oca u Johanesburg. Tu je odrastao, išao u školu i trenirao... Jednu opširnu priču pod nazivom "Trnoviti uspon K.Fruma" ste čitali OVDE a sada vam uz video verziju donosimo, za sve one koji slabo barataju Engleskim, i prepričanu reportaži ITV-a

Svoje prve trke vozio je pod zastavom Kenije. Na početku karijere isticao se kao hronometraš. Sam je slao mejlove i preporuke UCI-ju ne bi li dobio mesto na svetskom prvenstvu za mlade u Salcburgu 2006. godine. Iako je završio tek kao 36. i iako se zakucao u jednog od zvaničnih lica odmah po startu trke, to je bilo dovoljno da sledeće godine počne svoju profesionalnu karijeru u Južnoafričkom timu Barloworld.

https://www.youtube.com/watch?v=h7dCIEvhLkA

I taman kad se činilo da sve ide savršeno, u aprilu junu 2008 Krisu se desila jedna tragedija. Dok je bio na nekoj trci u Španiji dobio je vesti da je njegova majka preminula. Bolovala je od raka i izgubila bitku sa opakom bolešću. Kris je rekao da mu se tada srušio čitav svet, da je ostao bez svoje najveće podrške i da mu je bilo mnogo žao jer nije bio sa njom na kraju. Ali dve nedelje posle toga, desio se još jedan preokret, događaj koji će Kris pamtiti do kraja života. Zazvonio mu je telefon i dobio informaciju da ide na trku svih trka, Tur de Frans. Želeći što majka neće moći da ga vidi na Turu, Kris je otišao u Francusku i bio samo jedan od četvorice vozača iz njegovog tima koji je završio trku. Kako tada reče Kris, nije bio ponosan jer je završio u prvih 100, već zato što je završio trku.

Do 2010. godine bio je u Barloworld timu, a onda je dobio poziv da vozi za ekipu SKY u njihovoj debitantskoj sezoni na drumu. I ponovo kada se činilo da je sve kako treba, Frum je saznao nešto šokantno. Njegova ekipa je sumnjala da nešto nije uredu pošto je cele sezone bio konstantan ali je imao nagle padove. Otišao je na medicinske preglede i utvrđeno je da ima bilharziju, parazitsku infekciju, koju prenese mikroskopski puževi koji se pretvaraju u crve. Ovi paraziti napadaju i uništavaju crvena krvna zrnca, što je posebno bitno kada ste biciklista. Ova bolest je dugotrajna i budući da za nju ne postoji lek, Kris se brani pilulama koje praktično ubijaju sve u organizmu.

CHRIS_FROOME_01

Godina 2011. je bila prekretnica u njegovoj karijeri. Zbog infekcije nije vozio mnogo trka i u avgustu je dobio priliku da učestvuje na svom drugom grand turu, španskoj Vuelti. Trebalo je da bude desna ruka Bredlija Viginsa koji je ciljao pobedu u Španiji posle odustajanja sa Tur de Fransa. Međutim posle nekoliko uvodnih etapa i hronometra na kom je Frum preuzeo lidersku majicu, postalo je jasno da je Kris jači od Viginsa. Jedina prepreka bila je ta što je SKY došao da pobedi sa Viginsom i bez plana B. Frumu je narednog dana naređeno da otpadne od grupe i preda majicu Viginsu. Bredli je izgubio majicu posle par dana, a Frum je dobio zeleno svetlo da se bori za pobedu na čitavoj trci kada su ljudi iz ekipe uvideli da od Viginsa nema ništa, samo činilo se da je to došlo prekasno. Frum je pobedio na fantastičnoj etapi do Penja Kabarge ispred Koboa i u Madridu završio drugoplasirani sa samo 13 sekundi zaostatka. Završio je ispred Viginsa, ali mnogi su i dan danas mišljenja da je Frum ranije morao da dobije prednost i da bi u tom slučaju on pobedio. Iako nije pobedio, Frum je profitirao iz svega toga, jer su najbolji timovi počeli da se otimaju o njega, a SKY mu je dao 10 puta veću platu da ga zadrži.

Sledeće godine Frum je ponovo imao napad infekcije i umalo propustio Tur. Iako su sada svi znali da je on jači od Viginsa, Kris je još jednom bio desna ruka čoveka koji je trebao da postane prvi Britanac koji je trijumfovao na Turu. Izgubio je minut i po na prvoj etapi zbog bušne gume. A onda na prvoj brdskoj etapi Kris je vukao do poslednjih 200 metara, sačuvao dovoljno snage, napao i podignutih ruku prešao liniju cilja, proslavivši tako prvi trijumf na najvećoj svetskoj trci. Zatim je na etapi broj 11 takođe ostao poslednji uz Viginsa i diktirao prejak ritam zbog kog je Vigins otpao od grupe, a Frum dobio naređenje da se vrati po njega. Sam Frum je priznao da mu je tada bilo vrlo neprijatno i upravo tada je njihov odnos počeo da propada. Na kraju Frum je bio drugi na Jelisejskim poljima, odmah iza Viginsa, što je ostavilo gorak ukus. Iste godine usledile su i Olimpijske igre u Londonu i hronometar na kome je pobedio Bredli Vigins a Frum osvojio bronzanu medalju. Zbog pobede na Turu i Olimpijskim igrama, Vigins je dobio titulu sera, a Frum je posle toga priznao da je razočaran i da oseća da ga je Vigins izdao.

Chris-FroomeU maju 2013. godine dok je bio na trci Kalifornije Vigins je objavio da će braniti titulu na Turu. Međutim samo par nedelja pred početak trke on se povukao zbog povrede kolena, a Frum konačno dobio slobodan put ka osvajanju Tura. I to je učinio na vrlo dominantan način, sa 3 etapne pobede i gotovo 5 minuta prednosti u Parizu. Posebno je impresivna bila pobeda na legendarnom brdu Mont Ventu na dan pada Bastilje kada je oduvao konkurenciju. Pobedu je posvetio svojoj preminuloj majci kojoj je u čast održao vrlo emotivan govor na ceremoniji proglašenja pobednika. Ova pobeda je okarakterisana kao osveta Krisa Fruma Bredu Viginsu.

Naredne godine imao je sjajnu sezonu do Tura, bio je u odličnoj formi, Kontador je, činilo se, bio nikad jači i uz Vinćenca Nibalija ovo je trebalo da bude jedna od najboljih trka u poslednje vreme. Ali na Turu nije imao ni malo sreće. Prvo je pao na etapi broj 4, a zatim i na etapi broj 5 po kocki koja je po mnogima odlučila trku. Etapu je uzeo sjajni Lars Boom, Nibali završio odmah iza njega i napravio ogromnu prednost, a Frum je pao još 2 puta i zbog povrede odustao od trke. Sam je rekao je to bilo ogromno razočarenje, možda i najveće u njegovoj karijeri.

U novembru 2014. godine Kris se venčao svojom dugogodišnjom devojkom Mišel Kaund, Velšankom rođenom u Južnoafričkoj republici, koju je upoznao preko svog prijatelja bicikliste Darila Impija 2009. Godine 2011. su se preselili u Monako, dve godine kasnije verili i prošle godine vezu krunisali brakom.

(BiciSvet.com/itv/Dimitrije Partonjić)

O autoru
Đorđe Pejković
Đorđe Pejković - EUROSPORT cycling commentator
Nastavi sa čitanjem postova iz kategorije
Vruća tema
COVID-19
crossmenuchevron-down