A.Kristof – Nova sprinterska zvezda

Pin It

Alexander-KristoffAleksander Kristof rođen je u prestonici Norveške, Oslu. Kao šestogodišnjak preselio se u južni norveški grad Stavanger. Voleo je fudbal i njime se bavio kao mali, međutim očuh ga je zainteresovao za biciklizam i Aleksander je nastavio da se bavi biciklizmom. Počeo je u lokalnom klubu, Stavanger SK i sa 16 godina postao je juniorski šampion Norveške. Iste godine je završio i kao 4. na Olimpijadi za mlade.

Karijeru je počeo u ekipi  Glud&Marstrand’Horsens. U svojoj 19. godini je postao nacionalni šampion Norveške pobedivši u sprintu ispred nikog drugog do Tora Hušovda. Sledeće godine prelazi u tim Bianki i tamo ostaje dve 3 godine. Prvi ozbiljniji tim koji ga je primetio bio je BMC. Kristof je potpisao za njih dok još uvek nisu bili WolrdTour ekipa. Za dve godine provedene u ovom timu nije imao previše uspeha, mada nije ni dobijao šanse kao lider. Osvojio je još jedan nacionalni šampionat i bio 4. na WorldTour klasiku u Hamburgu.

Prelomna tačka u njegovoj karijeri je njegov prelazak iz tima BMC u rusku Kaćušu 2012. Rusi su prepoznali njegov potencijal iako nije imao zapažene rezultate. Tu je dobio priliku kao prvi sprinter tima, i već u prvoj godini u ruskom timu postigao je značajne uspehe. Pobedio je po jednu etapu na trci Danske i na trci de Panne Tour. Kao šlag na torti došla je bronzana medalja na Olimpijskim igrama u Londonu leta 2012. Sećate se verovatno da je legendarni Vinokurov pobedio ispred Urana, iza ih je jurila grupa u kojoj su bili Kanćelara, Fini, Žilber, Valverde, Rui Košta, Lars Bum, međutim tu je bio sjajni Kristof i ondeo pobedu u sprintu za bronzu i proslavio kao pobedu.

Godina 2013. je takođe bila vrlo uspešna za njega. Pobedio je na etapi trke kroz Švajcarsku, bio treći na klasiku u Hamburgu, 4. na trci kroz Flandriju, peti na Milano-San Remu, deveti na Pariz-Rubeu. Svi su znali da je odličan sprinter, ali je Norvežanin u toj sezoni istakao i svoje sposobnosti kao klasik vozač i svoju kandidaturu za osvajanje najvećih jednodnevnih trka, što se kasnije i desilo.

Alexsander-Kristoff-NORU sezoni u godini na izmaku Kristof je prosto eksplodirao. Čovek je vozio neverovatno tokom cele 2014, pobeđivao sve moguće rivale i postao jedan od najboljih sprintera i dokazao se kao klasik vozača. Sve je počelo 23. marta kada je trijumfovao na najdužem klasiku u biciklizmu. U Sanremu je prošao uzdignutih ruku ispred Kevendiša i Kanćelare i ostvario najveću pobedu u karijeri, do tada… Nastavio je sezonu pobedom u gradskoj trci u Frankfurtu, potom je bio peti na Trci Flandrije. Zatim je došao jul i Tur de Frans. U prvoj nedelji je pokušavao, ali je došao do dva podijuma. Na etapi broj 12 su se ispunili njegovi snovi. Odsprintao je Sagana i Demara i doneo Kaćuši etapnu pobedu. Zatim je ubrzo dočekao još jednu priliku i iskoristio je na etapi broj 15 kada je još impresivnije pobedio ispred Hauslera, Grajpela, Kitela i Sagana, u inače ludoj etapi na kojoj je beg Džeka Bauera uhvaćen u poslednjih 20 metara etape. Odmorio se od Tura, preskočio Vueltu i otišao na klasik Hamburg. Vozio je strpljivo i u poslednjem sprintu pobedio ispred Kitela i oporavljenog Kevendiša. Fantastičan je bio i na domaćem tlu, na svim norveškim trkama, njih 3, odnosio je vredne pobede. Uzeo je 2 etape na trci kroz Norvešku, 3 na trci Fjordova i 2 na Arktičkoj trci kroz Norvešku.

Poslednja etapa na ovoj trci, koju je inače pobedio Kristof, imala je simboličan završetak. Hušovd je napao, ali je Kristof fantastično ubrzao u poslednjim metrima i uzeo pobedu slavnijem sunarodniku, bila je ovo simbolična predaja titule Kristofu kao najboljem norveškom biciklisti i kao mogućem nasledniku velikog Tora.

Treba napomenuti da je Kristof sve svoje rezultate ostvario praktično sam. On u Kaćuši ne može računati na dominantnu lid-aut liniju kakvu imaju Kitel ili Kevendiš. On se oslanja na svoj instinkt i uvek izabere pravi točak, mada ponekad, kao na turu, ima malu pomoć Luke Paolinija. Kristof je nagovestio da je sposoban za velike stvari, vrlo je univerzalan, sjajno ide i po brdima i po kocki, ima neverovatno ubrzanje u finišu. Već sledeće godine možemo očekivati da se na svim trkama bori rame uz rame sa Kitelom, Kevendišem, Grajpelom i da osvaja etape i klasike. Imajući u vidu njegovu već spomenutu univerzalnost, zelena majica na Turu izgleda kao itekako dostižan cilj. Svako ko ovog Norvežanina potceni, prevariće se. Najbolje od njega nam tek predstoji…

(BiciSvet.com/Dimitrije Partonjić)

Facebook Comments

comments

Powered by New Facebook Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *