Francuski biciklizam - vive la cyclisme!
Za francusku godina 1998 i „Tour de France“ su bili katastrofa - pravi Armagedon našeg biciklističkog univerzuma. Ovaj skandal je uticao i na druge zemlje i timove, ali „afera Festina“ se dogodila u francuskom timu i mi smo bili najviše pogođeni time. Kao rezultat toga iskusili smo drakonske mere protiv dopinga koje u poređenju sa drugim zemljama nisu išle napred u toj borbi istom brzinom. Izvan velike štete po nas, koju smo sami izazvali, biciklizam je krenuo da se razvija na dve strane ili kako bi mi rekli: cyclisme a deux vitesses.
Rezultat toga je da – biciklistička federacija, timovi– smo svi imali pištolj u našim rukama uperenim u glavu. Radili smo iz dana u dan i došli do „nulte tolerancije“ protiv dopinga jer nije bilo drugog puta. Da naravno i na internacionalnom nivou dogodila se slična realizacija ideje i borbe protiv dopinga ali na malo drugačiji način. I nažalost izvan francuske veća je tolerancija i više se gleda ljudima kroz prste. Rezultat je više problema sa inostranim vozačima u godinama koje su dolazile.
Ova razlika je stvorila tenziju između Francuza i ostatka sveta. Bilo je mnogo poteškoća i problema na relaciji FRA-UCI koja je rezultirala veoma teškom dekadom, kroz koji su Francuzi prošli do 2008. Da nismo imali dugu istoriju biciklizma i sam Tour, ovaj sport bi bio na samrtnoj postelji odavno.
Preživeli smo zahvaljujući „Turu“ pametnoj politici, strpljenju, volji i želji da se napreduje i sačuva biciklizam. To je bilo taman da prevaziđemo krizu a dovoljan dokaz je to da ekipe i trke koje su postojale pre 10-12 godina, postoje i danas.
Ustvari danas imamo u sva 3 profesionalna ranga – Continental, Pro continental, World Tour - više timova nego pre 10 godina. Naši vozači u kontinentalnim timovima (Continental Team) imaju plaćeno socijalno osiguranje i redovne plate, što nije slučaj u ostalim zemljama na ovom nivou. Kontinentalni tim u francuskoj je na nivou „ProKonti“ tima (Pro Continental) u nekoj drugoj zemlji.
Uspeli smo da sačuvamo sport uprkos nedaćama koje su nas snašle. Na neki način me to iznenadilo jer je bilo ravno čudu, ali na drugi način možda i nije jer je biciklizam u francuskoj duboko ukorenjen u društvo: la France profonde što se vidi i kroz naše političare i sa leve i sa desne strane. Nikola Sarkozi voli biciklizam, Fransoa Olan takođe voli biciklizam i zna mnogo o njemu, a i sponzori koji su u sportu su zainteresovani da ostanu. U isto vreme došla je i nova generacija biciklista koja je veoma mlada i koja nije ni znala šta je biciklizam te sada davne 1998. Dobili su novo obrazovanje, uneli su novi duh u sport i mislim da su talentovaniji od prošlih generacija.
Izvan francuske, velika promena bila je, dolazak Anglo-Saksonskih (timovi sa engleskog govornog područja) timova. Oni imaju potpuno drugačiji pristup biciklizmu. Sve im se svodi na proračune, kompijutere i merenja. Pogledajte samo SKY tim i njihov pristup. Ponekad je to efikasno ali nije onaj biciklizam koji svi volimo. To je više: ukrali smo 10 sekundi ovde, uštedeli smo 15 sekundi tamo... Posle izvesnog vremena ako gledate takvu trku na televiziji dođe vam da sisnete crveno „off“ dugme i izađete napolje iz kuće.
Biciklizam u francuskoj je sa mnogo više emocija i jedan veoma poetičan fenomen. Zato smo i preživeli tu 1998, jer je naš „ljubavni pristup“ prema biciklizmu sačuvao sport. Da smo se posvetili samo kompijuterima i UCI bodovima naš sport bi umro, a imamo i stogodišnju istoriju koju „les Anglos“ timovi nemaju. Naravno i mi u francuskoj koristimo kompijutere. Nemamo izbora, to je evolucija, samo što u njoj ima malo više „les Anglos-a“ nego inače.
Što se tiče naše budućnosti cilj nam je da povratimo ugled biciklizma u francuskoj koji je nekada imao. Imamo dosta trka, organizacija i ljudi koji nam u tome pomažu. Ali što se tiče neke naše buduće zvezde to je već pitanje genetike. Ni sve trke i kompiuteri na svetu u tome ne mogu pomoći.
MARC MADIOT
Menadžer FDJ tima od 1997
predsednik FRA lige profesionalnog biciklizma od 2009
