Grandissimo Giro '10
“Tour de France” je možda najveća trka u istoriji biciklizma ali poslednjih godina Điro (Giro d’Italia) nam je pružio neke od najuzbudljivijih trka a prošle godine popularna “corsa rosa” je zasigurno bila jedna od najboljh trka ikada. Start u Holandiji, blatnjavi putevi Toskane, konstantne promene u generalnom plasmanu, velika i teška borba u planinama na kraju, pružile su nam tri nedelje konstantne zabave i akcije. Ivan Baso (Ivan Basso) je bio pobednik u generalnom plasmanu posle uzbudljivog hronometra na rimskoj areni u Veroni, ali je trku obeležila njegova borba sa špancem Davidom Arojom (David Arroyo) koji je zaradio 12minuta prednosti nad favoritima tokom kišne etape do Lakvile (L’Aquila). Na kraju je Španac ipak uspeo da se zadrži na drugoj poziciji u generalnom plasmanu, sa samo 1:51” iza pobednika.
Basov timski kolega Vinćenco Nibali (Vincenzo Nibali) se pokazao kao verodostojan protivnik zauzevši treće mesto sa 2:37” zaostatka, dok je Riči Port (Richie Porte) potvrdio svoj neosporan talenat završivši kao sedmi u generalnom ali i kao najbolji mladi vozač, starosti do 25 godina. Australijanci su osvojili tri od ukupno četiri majice na Điru. Kadel Evans (Cadel Evans) u crvenoj, kao vozač sa najviše skupljenih bodova, Met Lojd (Matt Lloyd) je osvojio zelenu majicu za najboljeg brdskog vozača i već pomenuti Riči sa osvojenom belom majicom.
Tri dana na severu Evrope
Devedeset treća trka oko Italije je startovala u Amsterdamu u Holandiji, uz kišu i vetar koji su doprineli velikim promenama u generalnom plasmanu u prvim etapama. Uvodni hronometar od 8,4km vožen je po mokrim i izuzetno klizavim ulicama Amsterdama, a Bredli Vigins (Bradley Wiggins) je uspeo da očuva smirenost i koncentraciju i da svom Skaj timu (Team Sky) donese prvu pobedu na velikim gran tur trkama. Mladi Brent Bukvalter (Brent Bookwalter) je bio drugi, dok je njegov timski kolega i aktuelni svetski prvak iz BMC ekipe Kadel Evans (Cadel Evans) uspeo da završi kao trećeplasirani, izbegavši potencijalne padove na opasnim krivinama i klizavim tramvajskim šinama. Narednog dana se to pokazalo kao nemoguća misija za veliku većinu vozača, kao i za lidera, jer je ulični mobilijar izazavao pravi haos u grupi. Evans je preuzeo roze majicu, ali je već na etapi broj tri do Midelburga (Middelburg) morao da je preda Kazahstancu Vinokurovu (Vinokurov), zbog rasipanja grupe po vetrovitim putevima na severu Holandije, kao i zbog slabosti BMC tima. Bio je to uzbudljiv start trke za gledaoce, ali sa druge strane veoma stresan i bolan za mnoge vozače.
Timski hronometar
Patnja se, posle transfera i prvog dana odmora, nastavila u Italiji. Velika kiša je uticala na ishod ekipnog hronometra u Kuneu (Cuneo). Pobeda ekipa Likvigas (Liquigas) je dovela Vićenca Nibalija u roze majicu. Italijanski tim je odlično vozio, ali su imali dosta sreće jer su izbegli vožnju po velikom pljusku, što nije bio slučaj sa ekipom Skaj, koja je na kraju uspela da dođe na drugo mesto sa samo 13” zaostatka.
Dva dana kasnije Mat Lojd (Matt Loyd) je preuzeo kontrolu nad zelenom majicom u odličnoj vožnji koju je krunisao pobedom na etapi do Marine di Karara (Marina di Carrara). Omaleni Australijanac je odneo pobede na četiri brdska cilja, a onda uspeo da se oslobodi Rubensa Bertoljatija (Rubens Bertogliati) i dođe do solo pobede. Do kraja trke je odlično razmišljao, taktizirao i koristio pomoć svog tima da osigura zelenu majicu na svojim leđima.
Strade bianche - blatnjavi putevi
Etapa sedam do Montalćina (Montalcino) biće upamćena kao jedna od legendarnih epizoda na Điru, pošto je velika kiša pretvorila bele puteve (strade bianche) Toskane u blatnjavu bitku za preživljavanje i još jedamput generalni plasman okrenula naglavačke.
Nibali je bio u roze majici a Likvigas je imao kontrolu do pada. Ironično na ovakvoj etapi roze majica se na asvaltnom delu i naizgled bezazlenoj krivini našla na putu zajedno sa trojicom timskih kolega. Ostali nisu čekali nikoga, i tek na zemljanom putu je nastala prava jurnjava. Aleksandar vinokurov je vozio jako znajući da oblači lidersku majicu. Kadel Evans je bio sa njim, i kao bivši MTB vozač bez problema je savladavao blato. Evans je osigurao prvu poziciju u grupi pre poslednje krivine i došao do fenomenalne pobede u finišu na usponu u Montalćinu. Zaista je zaslužio najbolju bocu Brunela, poznatog crnog vina iz ovog kraja, ali to je zaslužio i svaki drugi vozač koji je tog dana uspeo da dođe do cilja. Sedma etapa nas je vratila u eru između dva svetska rata, kada su blato i patnja bili biciklistička svakodnevnica.
Arojo preuzima kontrolu u Lakvili
Trka se naizgled primirila putujući na jug sa etapnim pobedama sprintera Gosa (Matt Goss) i Farara (Tyler Farar) dok se Arojo (David Arroyo) obukao u roze na etapi broj 11. Tada su glavni favoriti preferirali "laganiju" vožnju po kišnoj i dugačkoj etapi do Lakvile (L’Aquila). Lider u trci Vinokurov i njegov tim Astana nisu lovili begunce, dozvolivši da njihova prednost u finišu bude 12 minuta. Riči Port (Richie Porte) obukao je roze majicu, Arojo je bio na 1:42" iza dok je Baso bio distanciran na skoro 12minuta.
Italijani dolaze do prve etapne pobede u Porto Rekanatiju sa svojim aktuelnim drumskim šampionom Filipom Pocatom (Filippo Pozzato), dok je lokalni heroj Manuel Beleti (Manuel Beletti) priredio Kolnagu (colnago) veliki slavljenički dan u Ćesenatiku (Cesenatico). Bližile su se planine i postavljalo se pitanje hoće li iko uspeti da nadohnadi veliki zaostatak za mladim Australijancem i iskusnim Špancem.
Nibali je osvojio prvu brdsku etapu u Asolou, i iskazao spremnost da radi za Basa u narednim danima, koji se vratio u odličnu formu posle dvogodišnje suspenzije. Etapa 15 završavala se na čuvenom Zonkolnu (Monte Zoncolan) uz veliki broj vatrenih tifozija na prirodnom planinskom stadionu. Evans i Baso su pokazali das u najjači ali je Australijanac popustio izgubivši 1:19" u odnosu na italijanskog rivala. Arojo je preuzeo roze majicu, ali je sada Baso bio na samo 3:33" zaostatka.
Plan de Korones planinski hronometar bio je ponovo pravi test zbog svog strmog uspona ali nije stvorio velike razlike među vozačima, a Stefano Garzeli (Stefano Garzeli) najbrže je pokorio ovu snegom prekrivenu planinu.
Planine na horizontu
Andre Grajpel (Andre Greipel) posle nekoliko pokušaja konačno je došao do trijumfa za HTC , dok su se favoriti pripremali za završni okršaj u planinama na horizontu. Etapa 19 imala je Mortirolo (Mortirolo) i završavala se u Aprici (Aprica), dok je etapa broj 20. išla četiri puta na 2200m nadmorske visine i prelazila poznati Passo di Gavia prevoj na svojoj ruti. Mikele Skarponi (Michele Scarponi) pobedio je u Aprici dok je Ligvigas najzad preoteo roze majicu od Aroja. Sa Nibalijem koji je vozio za svog starijeg timskog kolegu, momci u limeta zelenom, su držali sve pod kontrolom dok su njihovi rivali polako posustajali nakon tri nedelje žestoke borbe. Veteran Serveloa (Cervelo) Karlos Sastre (Carlos Sastre) mučio se sa bolovima u leđima, Evans je bio bolestan na polovini trke, a Arojo je ispraznio svoje brdaške noge. Gavia je iznenađujuće pripala Švajcarcu Johanu Čopu (Johan Tchopp) koji je poremetio Điba Simonija (Gilberto Simoni) u svojoj labudovoj pesmi, dok je Baso samo povećao prednost.
Poslednji dan, i poslednjih 15km individualnog hronometra, postao je slavljenički dan Ivana Basa. Kao poslednji vozač na drumu, dočekan je od strane svoje porodice i ogromnog broja navijača u rimskom amfiteatru u Veroni.
Italija i ceo svet uživali su tri nedelje u biciklizmu bez priče odopingu i policijskim racijama.