Nakon 50 godina, strašan Zid Sormana se vratio na trasu Điro di Lombardije 2012. Kratak ali ubitačno strm uspon bio je velika novina na trci prošlog septembra kada je Rodrigez je slavio po izuzetno lošem vremenu.
Ove godine takvo vreme bilo je na Svetskom prvenstvu gde je Purito izgubio trku u poslednjim metrima od Portugalca koji će na Lombardiji po prvi put prošetati majicu duginih boja u 2013. PROFIL TRKE
Iako je dug manje od 2 km, Muro di Sormano ima prosečan nagib od 15% ali u pojedinim deonicama čak više od 25%. Kada je 60-ih godina vožen, mnogi vozači su bili primorani da ovaj uspon savladaju pešaka.
Ovaj uspon i njegovo fantastično pejzažno uređenje, smo vam već predstavili >OVDE <
Tour of Lombardy(ili Il Lombardia) startuje u Bergamu, u čast 70-og rođendana Feličea Đimondija i kao što je bio slučaj 2011.godine, finiš je opet na obalama jezera Komo.
Kao i uvek, trasa je valovita, prošarana ponekim jakim usponom. Prva velika prepreka je Valcava (9.6 km sa 7.5%), nakon 90 km trke. Zid Sormana se očekuje posle 165 km trke i prethodi završnom spustu do jezera Komo.
Završnica uključuje tradicionalni uspon Madonna di Ghisallo (8.5 km sa 6.5%) i jak uspon ka Villa Vergano (3.3 km sa 7.5%), koji je 2011 godine služio kao odskočna daska za iznenađujuću pobedu Olivera Zauga
Intrige pre trke će se, međutim, u velikoj meri fokusirati na Zid Sormana koji je prvi put predstavljen 1960. godine,nakon što se organizator Vinćenco Toriani uplašio da ovaj klasik više neće imati pobednike dostojne velikog imena trke.
Erkole Baldini je zabeležio rekordno vreme na usponu od 9:24 minuta, 1962.godine,kada je pobedu odneo Džo de Ro. Baldini će kasnije priznati da je njegovo vreme bilo pomalo iskrivljeno. „ Mnogo navijača znači i mnogo guranja...a ja sam imao mnogo fanova“, priznao je on Torijaniju.
(Simone Temperato čitav ovaj uspon vozi na zadnjem točku - pogledajte VIDEO)
(BiciSvet.com/cyclingnews.com/Dragana Petrović)
>I-DEO<
Na Turu si majstorski interjvuisala i nisi imala problema da privučeš pažnju onoga čiji si intervju želela. Dani na Turu su dugi i naporni za svakoga. Kondicija i energija su neophodni. Pomenula si da si bivši sportista. Takmičila si se na najvišem nivou kao triatlonac, pa nam ispričaj nešto o svojoj sportskoj prošlosti i treninzima.
Potičem iz sportske porodice. Plivala sam od 6 do 13 godine a onda, nakon kratkog iskustva u petoboju, moj brat blizanac i ja smo počeli da treniramo triatlon. Provela sam 12 godina u ovom sportu i bila sam član Mađarskog nacionalnog tima deset godina. To je veoma težak sport. Danas samo pokušavam da ostanem u dobroj formi i da budem zdrava. Treniram iz zadovoljstva, nema više pritiska zbog rezultata. Bavim se rezličitim sportovima: trčanjem, biciklizmom, fitnesom, ronjenjem, kros-kantri skijanjem, plivanjem.
Petra je takođe i pokretačka snaga G4 koji prodaje izuzetno modernu biciklističku opremu i neformalnu garderobu sa druge strane, Bretagne-Seche’s Geoffroy Lequatre. Pokretanje kompanije nikada nije lako ali Petra je i to prihvatila sa uživanjem. Koji su bili tvoji najveći izazovi?
Geoffroy (slika dole) je 2009. godine dizajnirao TDF odeću. Svima se dopala kolekcija i to mu je bio podstrek da osnuje svoj brend biciklističke opreme, gde može da upotrebi svoje iskustvo za zaista udobnu odeću ali sa modernim i lepom dizajnom i da pokuša da napravi nešto novo. Danas mnogi biciklistički brendovi imaju prilično klasičan dizajn. Pošto je i dalje profesionalni vozač bez slobodnog vremena, bila sam zainteresovana za ovaj projekat.
Danas sam generalni direktor G4> LINK. To je odgovoran i stresan posao. Mislim da sam sve sposobnija i sposobnija za upravljanje kompanijom. Nakon skoro tri godine, i dalje svakog dana naučim po nešto novo u različitim oblastima. Budućnost će nam reći da li sam odradila dobar posao ili nisam.
Najveći izazov za G4 je da ispuni Žefrijevu želju da sve bude na najvišem nivom: proizvodnja, dizajn, promocija, sajt i komunikacija. Kao što znate, on je profesionalni biciklista i perfekcionista. Ozbiljno, danas nije lako lansirati novi brend, potrebno je vreme i strpljenje.
Drugi naš veliki izazov je bio izbor partnera: Mediji poput Eurosport i Cyclingnews. (2012.godine smo bili glavni dobavljači garderobe na TDF-u i Eurosportu na Vuelti) Jaki vozači kao što je francuski ciklokros šampion Lucie Chainel koja je osvojila bronzu na skorašnjem Svetskom prvenstvu.
Koju od tvojih brojnih aktivnosti najviše voliš i zašto?
Uživam u skoro svemu ali možda imam dve koje preferiram. Prvo, uživam u direktnom kontaktu sa konkurentima i publikom na izložbama. Ovde mogu da objasnim tehnologiju naših proizvoda, na primer, zašto su naši šorcevi toliko udobni i zašto smo odabrali baš te tkanine. Njihova povratna reakcija me čini srećnom a posebno kada vidim kako dobro izgledaju na njihovim biciklama u G4. Takođe uživam u marketingu, naroćito kada imam ideje kako da promovišem naše proizvode i proširim distribuciju.
Reci nam još nešto o partnerstvu G4 i Eurosporta.
Eurosport ‘Centenary Tour’ kolekcija je veliki izazov za G4 i Geoffroy. Biciklizamu su potrebne promene i atraktivnost ali takođe treba da sačuva tradiciju i vrednosti. Mislim da ova kolekcija održava te vrednosti i slavi stogodišnje izdanje TDF-a na poseban način. Zaista se osećamo počastvovano jer je Eurosport poverio G4-u specijalnu stogodišnju kolekciju koju će nositi cela Eurosport posada na ovogodišnjem Turu. Mislim da je dobra priča ta koja spaja biciklistički brend sa biciklističkim kanalom.
Gde i kada će ljudi moći da kupe ograničeno izdanje, uspomenu na stogodišnjicu TDF-a?
Upravo smo pokrenuli ovu kolekciju na našem sajtu- sa brzom isporukom širom sveta- prvo Paris-Nica a biće dostupna i putem našeg francuskog distributera. Ubuduće , biće u prodaji na mnogim velikim francuskim amaterskim događajima. Pratite nas na Tviteru @g4dimension kako biste bili u koraku sa najnovijim vestima.
Razumem da ste u procesu proširenja distribucije, najpre u Francuskoj a zatim i u drugim evropskim zemljama.
Hteli smo da započnemo distribuciju u Francuskoj jer je to zemlja TDF-a, plus Žefri je iz Francuske. Od 2014.godine pa nadalje, G4 će biti dostupan u većim mestima u drugim evropskim zemljama kao što su Nemačka, Španija, Engleska....ali za sada će to uglavnom biti prodaja preko internata. Nema opravdanja, svako može da kupi G4.
(bicisvet.com/velovoices.com/Dragana Petrović)
Mnogi su tokom ovogodišnjeg TDF-a bili zaintrigirani. Ko je sjajna, dugonoga plavuša na Eurosportu koja intervjuiše vozače i sportske direktore? U pitanju je Petra Harangi. Lauru Meseguer, devojku sa slike levo smo vam već predstavili OVDE
Petra, za početak bi mogla da objasniš kako si se tokom prošlogodišnjeg TDF-a našla na Eurosportu?
Radila sam za Eurosport Internacional 2003.godine. Prvi moj posao je bio sa i Žan Fransoa Bernarom na Svetskom prvenstvu u Kanadi. To su velike uspomene. U to vreme, još uvek sam bila triatlonac i student i zahvaljujući ovom poslu zaradila sam nešto dodatnog novca. Onda sam odradila svoj prvi TDF 2004.godine i još neke drumske trke kao asistent. Prošle godine, Stefano Bernabino mi je predložio da se ponovo pojavim na Eurosportu. Tražio je devojku-biciklizam je muški svet- koja poznaje sport, vozače, trke i govori Nemački.
Ah, da, u slučaju da neki naš čitalac pomisli „Mogu i ja to“ samo da pojasnim da ti govoriš nekoliko evropskih jezika: nemački, mađarski, holandski, francuski, španski, italijanski i engleski! Nastavi
Nas troje smo bili u izboru za ovaj posao, ali sam ja dobila šansu i avantura je počela... rekla sam avantura jer je bilo zaista uzbudljivo i nastavljam sa izazovom.
Koji aspekt ti pruža najveći užitak i zašto?
Radim kao reporter koji intervjuiše vozače pre i posle svake etape. Zaista volim sportsku stranu ovog posla. Moram da naučim istoriju svake etape kao i da razumem rutu i njenu težinu. Svaki dan pitamo sebe „Šta će biti danas“. Koju priču možemo da ispričamo publici i koja pitanja možemo postaviti vozačima i sportskim diraktorima. Kakva će biti taktika? Koji će se vozači naći u begu, kako će se trka odvijati? Ko će pobediti? Taj deo posla je kao gledanje u staklenu kuglu. Uživam u tome jer moram da se stavim na mesto vozača i gledaoca u isto vreme. Takođe prolazim različite verzije scenarija pokušavajući da zamislim i vizualizujem svaku etapu i finiš. Konačno na kraju etape uviđamo da li su naše predikcije bile tačne ili ne. To ide otprilike ovako: „ Eurosport predviđa budućnost i kaži mi ko će danas pobediti. Ko će imati dobre noge danas?“ Srećom imala sam dosta dobrih ideja i želim da se zahvalim mnogima na njihovoj pomoći (Seb [Chavanel], Geoffroy [Lequatre], Goubi [Stephane Goubert], Jacky [Durand], Sean [Kelly] kamermanu Pierre-Henri [Menthéour].
Ko su bili najzabavniji vozači za intervjuisanje?
Definitivno moji prijatelji, Nico [Roche], Amael [Moinard], Max [Monfort]... bilo mi je zabavno da budem ozbiljna sa njima i da imam šensu da ih podržavam svakog dana. Lepo je videti neki drugare svaki dan, posebno kada ste daleko od kuće na duže vreme. Što se tiče ostalih, Metju Gos se smešio svaki put kad sam ga videla i bilo je divno videti medijski razvoj Petera Sagana.
Naravno, uprkos tvom iskustvu, ovo je tvoj prvi sustret sa mikrofonom, zar ne?
Da, moje prvo iskustvo. Zato mi se par puta desilo da zaboravim da uključim mikrofon na prvoj etapi. Bila sam pod stresom. Morala sam da mislim na tehničke detalje i da slušam instrukcije koje dugme da pritisnem, kada i gde i koje pitanje da postavim. Bio je uživo prenos na prologu u Liježu i ja sam bila prvi reporter!
Vozači su prelazili liniju cilja preko 55-60 km na sat i producent je rekao, „Hajde Petra; pokaži nam koliko brzo možeš da trčiš i koliko dobro umeš da zaustaviš vozače“. Srećom, nije bilo drugih bivših atleta na drugim kanalima pa sam se pokazala prilično dobro.
Takođe imam fantastičnog kamermana (zapravo on je bivši profesionalni biciklista), koji mi pomaže da savladam stres a imala sam i nekoliko velikih učitelja kao što su Nico Žea (France2), Karsten Migels (Eurosport Germany) i lično Stefano…
N_A_S_T_A_V_A_K
(bicisvet.com/velovoices.com/Dragana Petrović)
Ispred njegove limene barake u kenijskom selu Mai-ai-hii, gde gomila lokalnih dečaka uči sve o biciklizmu, Dejvid Kinja je osmislio plan da ovim momcima pusti da gledaju ovogodišnji Tour de France.
“Pokušavam da skupim novac da kupim dekoder za kablovsku televiziju, koji nije toliko jeftin, i treba mi projektor”, rekao je Dejvid.
Kinja želi ovo za decu, mnoga od njih su siromašna i bez roditelja a sada u blistavim dresovima Sky tima doniranim od strane Krisa Fruma mogu da vide kako njihov heroj oživljava. Jer je Frum nekada bio jedan od njih, spavajući sa njima na podu Dejvidove kolibe, prelazeći furiozno preko Ngong brda na otrcanom biciklu, kampujući u polju kukuruza, manga i velikih snova.
Prošle nedelje , u Nici, Frum je obelodanio kako je Kinja “čovek koji je oživeo biciklizam”za njega, onaj koji ga je poslao na putovanje koje je počelo u pelotonu dece koja su jedva bila u mogućnosti da sebi priušte cipele i koju su pogađale onesposobljavajuće bolesti, koja su bežala od nilskih konja i falsifikovala dokumenta kako bi stekla šansu za međunarodno takmičenje.
“Volim da verujem da sam uradio sve što mogu da motivišem ljude iz ne-biciklističkih zemalja” rekao je Frum. “To je poruka koju želim da uputim mladima, u suštini, vi ste sami kovači svoje sreće. Nije lako, ali ukoliko zaista želite nešto dovoljno jako, naći ćete način da to i ostvarite.”
Pomaže ukoliko imate sopstvenog Dejvida. U 41-oj godini, ovaj neverovatni čovek se smeje što je i dalje broj 1 u Keniji iako njegovi čuveni dredovi više ne uspevaju da prikriju ćelu. On je bio prvi crni Afrikanac koji je potpisao za evropski tim a sada je multitasking i vodič, organizator trke, šampion i fandrejzing njegovim “Safari Simbaz” momcima.
“On i dalje priča o meni? Ponosan sam” kaže Dejvid za Fruma. Kinja još uvek pamti “skromnu, nežnu damu” sa malim dečačićem. Rekla je: "Ja sam Džejn Frum. Ovo je moj sin Kris. On voli bicikle ali ja ne znam ništa o njima i osećam da ga kočim da uživa punim plućima. Potreban mu je ventil za energiju a mislim da si ti fenomenalan. Možeš li mu pomoći"?
To su bila teška vremena. Frumovi roditelji su se razišli, njegov otac Kliv, bivši engleski igrač hokeja, se preselio u Južnu Afriku radi novog biznisa dok se mama Džejn borila da započne fizioterapijsku praksu u Keniji. Najveći deo porodičnog novca je trošen na edukaciju Krisova dva starija brata, Džonatana i Džeremija, u školi ragbija.
Kada su braća dolazila kući za praznike, bilo je vreme za avanturu na otvorenom. Dečaci su sakupljali zmije. “Mama nije bila ljubitelj zmija ali je želela da nas podstakne na učenje tako da nam je dozvolila da ih držimo u kući”, podsetio se Džeremi koji je, zajedno sa majkom, došao do para za Krisov prvi BMX.”Imali smo ih oko 50 u kući. Kris je imao dva pitona, Rokija i Sendi,apsolutno ih je voleo. Mnogo smo pecali na branama i lovili patke u pirinčanim poljima.”
Te oblasti su napadnute bilharzijom, parazitskom infekcijom koja je zarazila sva tri brata tokom godina i koja je ozbiljno uticala na Krisovu prvu godinu kao rofesionalac. Pročitajte više o tome OVDE
“On je bio neobičan, ali ne i momak o kom misliš kao o bidućem šampionu, Ništa specijalno – osim u njegovoj glavi. Mislio sam da će biti usamljenik jer čak i sada u selu ne viđate mnogo belaca. Bilo na je pomalo čudno da provodimo dan sa mladim belcem koji je bio pomalo stidljiv i tih. Međutim, uskoro nam se činilo kao da ga poznajemo oduvek" kaže Kinja.
“Smejali smo se i šalili ako upotrebi pogrešnu brzinu ili što nije imao mišiće. Dali smo mu Kikuju nadimke, čak smo ga zvali i Masai jer, ovde u Kikuju, ako vas neko tako pozove to znači da nisi mnogo pametan!
“Trudili smo se da ne budemo nežni prema njemu i da nemamo simpatije. Ovde je težak život. Rekli smo mu: Kris , ovo je afrički život, moj prijatelju! Pretežak za tebe! Ali on nije želeo to da prihvati. Zarežao bi: "Jedan sam od vas i šta god da radite i ja ću"! I jeste. Na neki način, možemo reći da je postao počasni Kikuju.
“Vozili smo po 200km. To je zaista teško za dečaka. Ipak, nikada nije odustajao. Ako smo pokušali da ga zaustavimo, protestvovao bi misleći da smo nepošteni i rekao bi: Završiću! Uvek je bio hrabar.
Jednom, seća se Džeremi, Kris je zgazio na metalni ekser na plaži tokom porodičnog odmora, koji mu je probio stopalo. Bila je potrebna testera da se odseče i mislio sam da mora da je neverovatno bolno a on se nijednom nije požalio, samo je stajao mirno. To je Kris. Ljudi vide mirnu, ljubaznu dušu ali unutra on je vatren i jak”.
Imao je i budalastu crtu, takođe. “Išao bi iza kamiona brzinom od 70 - 80 km na sat bez straha od rupa ili mrtvih životinja na putu koji mogu da ga obore. Jednom ga je jurio nilski konj. Hej, -Kinja, ta životinja je mogla da me ubije” priseća se Kinja Frumovih reči.
U 12-oj godini, Frum je otišao u Južnu Afriku, podržan od strane oca. Prvi put je pobedio Dejvida 2006. godine, ali kenijski biciklistički autoriteti nisu želeli ovog južnoafričkog klinca u timu. “Nisu hteli da odaberu Krisa za Komonvelt igre pa smo saopštili federaciji: Ako on ne bude u timu, štrajkovaćemo”. Morali su da ga uključe,”rekao je Kinja.
Kinja i Frum su imali bezbroj frustracija.“Želeo je da se takmiči na (under-23) Svetskom prvenstvu ali federacija to nije odobrila. Bio je pametan. Pročitali smo sve njihove mejlove i falsifikovali smo prijavu kako bi mu bilo dozvoljeno da se takmiči“.
Frum je otišao u Salcburg na svoju prvu evropsku trku i postao dezorijentisan pri čemu je na hronometru udario u komesara trke. Ipak, avantura je hrabrost i Kinja još uvek ima taj crveni bicikl kao suvenir u svojoj radionici.
On podržava Fruma što je iskoristio svoje Engleske korene i uzeo Engleski pasoš kako bi sagradio karijeru u britanskom biciklizmu.“Morao je. Da je ostao u Keniji ne bi postao ovakav vozač kao što je sada".
Džonatan Frum radi za Financial Services Authority u Londonu dok je Džeremi finansijski direktor rudnika zlata u Keniji. Braća kažu da je velika porodična žalost to što majka nije doživela da vidi ovaj trenutak. Umrla je pre Krisovog debija 2008. godine.
„Ona je uvek u mojim mislima,“rekao je Frum prošle nedelje. “Mama je bila inspiracija, ogroman razlog zašto sam u sportu i uvek je vozila kola sa strane pomažuću mi, Kinja i momci su nosili bidone na dugim vožnjama i ostali uz nas u svim političkim bitkama.“
A u selu, Kinja misli na svog starog prijatelja i nada se da će biti u stanju da zadrži žutu majicu, tako da može da je proda na aukciji kako bi se prikupla sredstva za Simbaz. "I možda jednu za moju dnevnu sobu. Bio bih ponosan"
„Moj tata je sada star i mnogo sluša BBC. Prošlog meseca je čuo ovu priču o Krisu Frumu i rekao mi: Da li je to mladi belac kog si želeo da dovedeš ovde, sada je postao veliki biciklista? Nasmejao me. Jer je moj tata moj fan broj jedan i dalje misli da sam najbolji biciklista ikada ali ću kupiti DVD i dobar TV. I tada ću mu pokazati video Krisa Fruma“
(bicisvet.com/telegraph.co.uk./Dragana Petrović)
Stara formula je nestala a ruta 2013 je miks sprinta i brda na startu prve nedelje, pre brze posete Pirinejima. Druga nedelja je predvidljivija sa ravnim etapama za sprintere i jedino je tu hronometar Mont-St-Michel da začini stvari. Poslednja nedelja je bitnija nego ikad. >startna-lista-100#TDF< Težak hronometar a zatim trio alpskih etapa. Svaka od poslednje tri etape je jedinstvena na svoj način. Na Alpe d’Huez se ide dva puta, a etapa do Grand Bornanda je Kraljičina etapa. Sve ovo pre magije Jelisejskih polja u sumrak. SPREMITE SE ZA NAGRADNU IGRU OD SUBOTE> POGAĐANJE POBEDNIKA - NAGRADE: OVE Majice
Etapa 1-Subota 29. jun Porto-Vecchio - Bastia, 213 km
Zaista odličan početak sa 213 km duž istočne obale Korzike umesto prologa. Još grandiozniji će biti nastup francuske avijacije sa akrobatskim programom, Patrouille de France. Sa samo nekoliko prepreka ovo izgleda kao najverovatniji sprint. U trci bez vremenske bonifikacije, jednom u karijeri se sprinterima otvara mogućnost da preuzmu prestižnu žutu majicu. Ostrvo je dugo vremena asociralo na revolucionare i Napoleona a danas je evropska prestonica kriminala. Biće to savršena ilustracija brzine i lepote ali ujedno i pogodno tlo za nasilje i povrede. Cela etapa će biti na TV-u tako da će gledaoci uživati u divnom prizoru korzikanske obale.
E2 – nedelja 30. jun Bastia - Ajaccio 156km
Ranijih godina je prva nedelja Tura podrazumevala sprinterske završnice a ovo je brdska etapa, zar ne? Sudeći po saopštenju sa zvaničnog Turovog sajta, to bi moglo da izloži lidere trke nevolji ali najvažniji uspon dana je zapravo glavni put preko ostrva, konstantan i takav da neki sprinteri mogu da se vrate u trku tokom spusta. Ako neko odbegne, teško da će biti uhvaćen u poslednjih 50 km jer je spust vijgav što otežava poteru.
E3 – ponedeljak 1. jul Ajaccio - Calvi 145.5km
Teže nego što izgleda, ceo dan se ide gore-dole sve do poslednjeg uspona koji nas vodi u Calvi. Beg je moguć ali će se ipak neki sprinterski timovi nadati grupnom sprintu. Padovi predstavljaju veliku opasnost na uskim putevima.
E4 – utorak 2.jul Nice (TTT) 25km
Timski hronometar za reorganizaciju ukupnog plasmana. Duž mora se stiže do doline Var a u povratku se, većim delom trase, koristi isti izlazni put. Ovo će odgovarati velikim timovima koji će koristiti sirovu snagu. Finiš je u Promenade des Anglais, što omogućava lake naslove o pobedi Sky tima.
E5 – sreda 3.jul Cagnes sur mer - Marseille 228.5km
Profil etape izgleda teže no što ruta stvarno jeste. Možemo da očekujemo grupni sprint. Očekujte i veliku gužvu na putu kao i toplu dobrodošlicu u Marseju.
E6 – četvrtak 4.jul Aix-en-Provence - Montpellier 176.5 km
Sprinterki dan . Grupa će pri velikim brzinama proći pored hiljadu kampova i piknik navijača. U međuvremenu, vozači će morati naporno da rade jer su priobalni putevi često vetroviti tako da će GC vozači morati da budu na oprezu u slučaju da bočni vetar počne da cepa grupu.
E7 – petak 5.jul Montpellier - Albi 205.5km
Po koji uspon ali će dan biti u senci naredne etape u Pirinejima. Ovo je dan za beg ali sprinteri neće tako lako odustati, posebno što onima nalik Peteru Saganu pogoduju ovakvi tereni. Ovo neće biti odlučujuća etapa ali je fina ruta za vožnju do grada Albi koji vredi posetiti zbog njegove crvene cigle i čuvenih muzeja.
E8 – subota 6.jul Castres - Ax 3 Domaines 195km
Prva prava brdska etapa i prva završnica na usponu. Osmišljena tako da nam da uvid u formu vozača ali bez odlučivanja o generalnoj klasifikaciji za naredne dve nedelje. Port de Paiilheres je težak uspon, oko 15 km sa 8%, ali i sa sekcijama od 10% pa i više. Možemo da očekujemo uspešan beg ali tek posle duge borbe na startu jer uspon ekstra kategorije obezbeđuje tačkastu majicu. GC kandidati će se obračunati na poslednjem, relativno kratkom, usponu sa nepravilnim rampama koje će nekima itekako otežati noge.
E9 – nedelja 7. jul Saint-Girons - Bagnères de Bigorre 168.5km
Etapa podseća na jedan od onih ukusnih menija u restoranu gde ti donesu specijalitet kuhinje. Umesto dva uspona kao u prethodnoj, tu je niz čisto pirinejskih uspona tako da je varenje zagarantovano. Finiš je možda daleko od poslednjeg uspona ali upravo su tako želeli organizatori kako bi brdska etapa bila otvorena za sve a ne samo za obračun za GC. Nema velike nadmorske visine a ekipe će morati da kontrolišu trku jer svaki uspon može biti iskorišćen od strane nekoliko vozača. Ovo bi mogla da bude frenetična etapa.
----1. DAN ODMORA---------
E10 – utorak 9.jul St Gildas des Bois - Saint Malo 197km
Nakon dana odmora trka se seli na sever i započinje drugu nedelju koja, bar na papiru, izgleda dosadno izuzev hronometra u sredu, bar do vikenda. Što se tiče desete etape, očekuje se velika gužva kako trka prolazi kroz Bretanju, žarište francuskog biciklizma u kojem gotovo svako selo ima biciklističku trku. Ceo dan se ide na sever osim u poslednjih 20 km kada se stigne do obale i skreće na zapad. Povetarac bi mogao da oživi trku a sprint je neminovan.
E11 – sreda 10.jul Avranches - Mont-Saint-Michel (ITT) 33km
Prvi individualni hronometar na Turu, relativno kratak sa ograničenim vremenskim razmakom između vozača ali vremenski uslovi mogu da odigraju značajnu ulogu. Ruta se kreće suprotno kazaljke na satu, prolazeći pored obale, gotovo je potpuno ravna a vetar bi mogao da pomogne da se vozači razdvoje kada stignu u jedan od najlepših turističkih mesta u Francuskoj, Mont St Michel.
E12 – četvrtak 11.jul Fougères - Tours 218km
Trka odlazi u Tours, poznat u svetu biciklizma po Paris-Tours trci ali za razliku od jednodnevne trke ovde nema strmih brda koja su predviđena za rasturanje grupe niti veličanstvene završnice na Avenue de Grammont. Umesto toga, trka se završava daleko od centra grada. Najverovatnije će uslediti sprint ali ipak obratite pažnju na lokalne momke, Žeremi Roja i Silvana Šavanela.
E13 – petak 12.jul Tours - Saint-Amand-Montrond 173km
Još jedan dan, još jedna dosadna ruta. Od kada je trka sletela u Bretanju pedala se ka Alpima i ova etapa vodi vozače preko neupadljivog terena u centralnoj Francuskoj. Ako biste morali da preskočite neku etapu najbolje bi bilo ovu…ali trka uvek može da donese i neko iznenađenje. Ta izbočina na profilu posle Bruere-Allichamps? Uspon je ali samo mali brežuljak što ne bi trebalo da uznemiri sprintere.
E14 – subota 13.jul St.Pourçain sur Sioule - Lyon 191km
Uzbudljiviji dan od prethodnih jer trka startuje u vinskom gradu i ide na Mont du Lyonnais pred urbanu završnicu u Lionu, trećem najvećem francuskom gradu. Niz uspona, mada nijedan uspon nije težak ipak može da upropasti sprinterima šansu za pobedu. Zamislite da je jednodnevni klasik ubačen u sredinu trke. Ovo je jedan od onih dana koji odgovaraju Peteru Saganu pa završni uspon može da dovede do neizvesnosti.
E15 –nedelja 14.jul Givors - Mont Ventoux 242.5km
Najduža etapa na ovogodišnjem Turu. Put vodi na jug paralelno sa Ronom ali ostaje daleko od doline. Distanca je od velikog značaja jer će vozači morati da preraspodele snagu pre no što krenu na zloglasni Mont Ventoux. Kratak uspon na 28 km pre cilja, Col de la Malaucen, nije čak ni obeležen na ruti ali je dovoljan da grupa počne da se proređuje pre moćnog Ventua.
----2. DAN ODMORA---------
E16 – utorak 16.jul Vaison la Romaine - Gap 168km
Nakon dana odmora, Tur započine jednu od najtežih završnih nedelja u istoriji. Trka se kreće ka Alpima. Dan je planiran za begunce ali je završni uspon Col de Manse težak a spust je još teži. Poznat po Belokijevom padu i Armstrongovom ciklo krosu, a nedavno smo videli kako je Endi Šlek otpao na mokrom spustu, 2011.godine, pa incidenti kao što su ovi će inspirisati neke vozače na rizik a neke na oprez.
E17 – sreda 17. Jul Embrun - Chorges (ITT) 32km
Tehnički veoma zahtevan hronometar sa usponima toliko teškim da će to biti pravo testiranje veštine rukovanja biciklom i pokretačke snage menadžera iz timskog automobila. Sve je spremno iznad Lac de Serre-Poncon, jezeru u Alpima poznatom po jedrenju na dasci, što znači da bi povetarac mogao dodatno da oteža stvar.
E18 –četvrtak 18.jul
Iako se dvaput ide na Alpe d’Huez ništa se ne ponavlja na ovoj etapi. Startuje se sa Col de Manse zatim se prelazi Valbonnais sa lakše strane Col d’Ornon. Neki bi rekli da je previše teško dvaput ići na Alpe d’Huez ali često se na Alpima prelazi preko Galibiera koji je viši za 1000 m, ipak ovo je veoma težak dan. Serene je lukav uspon, jedna od onih optičkih iluzija gde put ne izgleda kao da se uzdiže. Tehnički veoma zahtevan spust uplašiće neke vozače ali do sada bi usponi trebali da prorede grupu pre završnog uspona.
E19 – petak 19.jul
Kraljevska etapa? Svakako je etapa sa najvišom nadmorkom visinom. Počinje sa teškim Glandonom a nakon spusta u dolinu Maurienne odmah se kreće na Madeleine. Tamie nije poznat uspon ali je težak i na uskom putu, isto je i sa Epine, što i samo ime sugeriše. Onda se ide na Croix Frz sa brojnim serpentinama. Svako ko pređe poslednji uspon dana mogao bi da se nada pobedi ako ima 30 sekundi jer je spust do Grand Bornanda brz.
E20 – subota 20.jul
Poslednja etapa u Alpima obećava vatromet jer kratka distanca obezbeđuje eksplozivnu trku. Rani Cotes i Cols su na malim putevima te će i borba za beg biti bolesna. Mont Revard je veliki stari uspon koji počinje strmo što će biti propraćeno brzim spustom. Ali sekcija balovitih puteva koji slede je verovatno dovolja da iscrpi snagu. Ovo nas vodi u Quintal gde započinje poslednji uspon Tura. Semnoz je opisan kao”pluća Ansija”-ali je veća verovatnoća da će vozači ostati bez daha. Put počinje da se penje pre sela ali nagib postaje ozbiljan tek nakon njega. Težak završni uspon a plan je da se GC kandidati konačno obračunaju. Previše nade? Možda ali putevi su dovoljno teški da dovedu do selekcije.
E21 – nedelja 22.jul
Ah Pariz! Poslednja etapa možda izgleda poznato ali ove godine se ipak sve menja. Kreće se od Versajskog dvorca preko Chevreuese doline pre no što stigne u Pariz sa imenjenim finišom. Trka će se koristiti celom dužinom Jelisejskih polja , kružeći oko parka Tiljerije i Trijumfalne kapije. Ako ovo nije dovoljno spektakularno biće u sumrak uz Patrouille de France.
Majice
U trci postoje četiri majice: žuta, zelena, tačkasta i bela.
Žuta: najpopularnija, maillot joune, dodeljuje se vozaču sa najboljim vremenom u zbiru svih etapa. Što znači da taj vozač pređe rutu brže od ostalih. Prvi put je dodeljena 1919.godine a žuta je jer je organizator bio L’Auto, novine koje su štampane na žutom papiru. Danas je sponsor LCL, banka.
Zelena: bodovna majica, namenjena sprinterima. Bodovi se skupljaju na liniji cilja kao i na prolaznom cilju. Sponsor je PMU, dražavna kladionica.
- Na ravnim etapama na liniji cilja na raspolaganju su bodovi za prvih 15 vozača-45,35,30,26,22,20,18,16,14,12,10,8,6,4,2
- Srednje planine (koeficijent 2 i 3) 30,25,22,19,17,15,13,11,9, 7,6,5,4,3,2 bodova za prvih 15 vozača
- Visoke planine (koeficijent 3 i 4) 30,25,22,19,17,15,13,11,9, 7,6,5,4,3,2 bodova za prvih 15 vozača
- Individualni hronometar (koeficijent 5) 20,17,15,13,11,10,9,8,7, 6,5,4,3,2,1 bodova za prvih 10
- Na svakom prolaznom sprintu prvih 15 vozača osvaja 20,17,15,13,11,10,9,8,7,6,5,4,3,2,1
Tačkasta majica: dodeljuje se vozaču sa najviše bodova skupljenih na brdskim prevojima i to za 5 kategorija uspona
- “Hors Categorie”: 25,20,16,14,12,10,8,6,4,2 bodova za prvih 10 vozača
- Kategorija I: 10,8,6,4,2,1
- Kategorija II: 5,3,2,1
- Kategorija III: 2,1
- Kategorija IV: 1 bod
- Bodovi se dupliraju na završnim usponima (etapa 8,15,18,20)
Bela majica: namenjena najboljem mladom vozaču, isto kao i žuta, s tim što vozač mora biti rođen pre 1.januara 1988.godine. Sponzorisana je od strane Škode.
Naravno, jedan vozač ne može da nosi dve majice odjednom. Zato uzima najprestižniju majicu za sebe a drugorangirani vozač preuzima drugu majicu. Na primer, ako vozač ima i žutu i tačkastu majicu on nosi žutu dok drugoplasirani brdaš preuzima tačkastu.
Tu je takođe i dnevna nagrada za najborbenijeg vozača koji na kraju dana dobija crveni broj.
Nagrade
- Svakog dana pobednik dobija 8.000€, drugoplasirani 4,000€ i tako redom do 20-og mesta za koje se dobija 200€
- Pobednik čitave trke u Parizu dobija 450,000 €, drugoplasirani 200,000€, trećeplasirani 100,000 zatim 70,000€, 50,000€, 23,000€, 11,500€, 7,600€, 4,500€, 3,800€, 3,000€, 2,700€, 2,500€, 2,100€, 2,000€, 1,500€, 1,300€, 1,200€, 1,000€, 950€, 900€, 850€, 750€, 700€ sve do 650€ za 25.mesto.
- Od 26. Do 30.mesta po 550€
- Od 31.-40. Po 550€
- Od 51.-90.po 450€
- A svi ostali vozači dobijaju po 400€
Dostpne su i mnoge druge novčane nagrade:
- 350€ dnevno za nosioca žute majice a 300€ za nosioce ostalih majica
- 25,000€ za osvajača zelene i tačkaste majice
- 20,000€ za osvajača bele majice
Ponekad se može svašta dogoditi na Turu ali ipak postoje neke etape koje su značajnije od ostalih. Ukoliko vam je potrebno da planirate unapred, imamo kratak podsetnik etapa za vas:
E1-subota 29,jun: sprinterima se jednom u životu ukazuje šansa da nose žutu majicu što će im predstavljati pritisak. Nadamo se da će biti uzbudljivo, napeto i dinamično ali bez padova i defekata.
E8- subota 6.jul: prva planinska etapa na Turu trebala bi da da rane naznake o generalnom plasmanu.
E9- nedelja 7.jul: živ dan u Pirinejima sa nizom uspona.
E11- sreda 10.jul: prvi individualni hronometar će preoblikovati generalni plasman.
E15- nedelja 14.jul: Mont Ventoux. Najduža etapa na trci se završava jednim od najtežih uspona u Francuskoj.
E17- sreda 17.jul: brdski hronometar će definisati generalni plasman pred tri etape u Alpima.
E18- četvrtak 18.jul: Alpe d’huez dva puta.
E19- petak 19.jul: veliki dan u Alpima gde će razdaljina, nadmorska visina i težak završni uspon napraviti selekciju.
E20- subota 20.jul: poslednja šansa.
E21- nedelja 21.jul: Jelisejska polja u sumrak.
Biciklizam je posve specifičan sport ne samo po svojoj izdržljivosti već i po tome što se u jednoj trci/grupi nalazi kombinacija najrazličitijih ljudi sa potpuno različitim fizičkim predispozicijama.
Teško da će te u atletici naći u istoj trci maratonca i sprintera. Upravo iz tog razloga svaki vozač ima drugačiji pogleda na najveću trku na svetu. Pitali smo ih koja ruta je za njih idealna:
PIERRE ROLLAND:
Idealna ruta bi startovala u Bretaniji, zemlji biciklizma. Išla bi iznad Pariza u Alpe a onda na Pirineje. Zatim bi se kroz Bordo vratila u Pariz. To bi bio fantastičan Tur gde bismo radili na celoj Trci kroz Francusku.
CHRISTOPHER FROOME
Po meni bi savršen Tur obuhvatao nekoliko planinskih finiša kao što je slučaj ove godine. Takođe i dug hronometar od 60 km na kraju trke što bi eliminisalo mnogo čistih brdaša.
CADEL EVANS:
Ruta 2013 nije toliko loša kao ona iz 2011.godine. Ako žele mogu da ubace i nekoliko etapa na kaldrmi kako bi stvari postale zaista zanimljive ali misli da to nije za svakoga.
ALBERTO CONTADOR:
Za mene bi idealan bio hronometar ispod 40 km. A zatim da ruta uključuje i dovoljno planina. Važno je postojanje teških planina kako bi se napravila razlika.
THOMAS VOECKLER:
Bez ikakvih hronometara. Prolog sa kratkim brdom. Bez dugih hronometara. Kratke etape kako se vozači ne bi plašili da budu ofanzivni od samog starta. To bi napravilo trku zaista fantastičnom.
PIERRE ROLLAND:
Sećam se da je Endi Šlek rekao: idealna ruta je bez spusta, bez sprinta i bez padova.
(BiciSvet.com/eurosport.com/Dragana Petrović)
Koliki je zaista Tour de France, koji je počeo u subotu 29.juna na ostrvu Korzika? Organizator ASO je podelio sa nama ove brojeve.
Učesnici
4,500 učesnika- organizatori, timovi, mediji, partneri,servis provajderi
Vozači
198 vozača na startu (22 ekipe po 9 vozača)
300 - pomoćno osoblje
17 članova odbora
Ruta 2013
3404 kilometara (21 etapa)
36 gradova
537 francuskih opština
37 departmana posećeno
Organizacija
100 stalno zaposlenih u ASO
280 privremeno zaposlenih
1450 ležaja svakodnevno za organizatore i timove
Medicinska služba
10 lekara,1 anesteziolog
6 ambulanti, 2 medicinska vozila, 1 motor, 1 rendgen kamion
Bezbednost
47 policajaca na motoru
13 policajaca (stalna policijska postavka Na Turu)
23.000 mobilisanih policajaca
1.000 agenata
Mediji (2012)
2.000 novinara, konsultanata, fotografa
560 različitih medija koji pokrivaju trku
350 novina/časopisa, pres agencija ili internet stranica
85 TV kanala od kojih 60 emituje trku uživo
75 fotografskih agencija
50 radio stanica
TV
Program u 190 zemalja
Oko 100 kanala, 60 prenosi program uživo
Nove radiodifuzne stanice: Estonija (ETV), Izrael (Sport5), Kazahstan (KAZsport)
Nova regionalna TV (Bliski Istok i Severna Afrika): Aljazeera Sport (23 države)
9 etapa emitovanih u celosti
86 sati uživo (međunarodni signal)
Preko 5.000 sati programa širom sveta
3-5 milijardi gladalaca širom sveta (2012)
Internet (2012)
113 miliona poseta (u julu)
4 jezika: francuski, nemački, španski, englaski (najviše pregleda)
925.000 fanova na Facebook-u
150.000 pratilaca na Twitter-u
800.000 preuzetih aplikacija TDF
Partneri
44 brendova uključujući 4 nova partnera
4- klubski partneri
9- oficijalni partneri
6- institucionalni partneri
2- medijski partneri
14- oficijalni dobavljači
6- tehnički partneri
7- oficijalni sponzori
Karavan
180 vozila
37 brendova
600 ljudi
14.5 miliona poklona
12 km precesije
35 minuta show-time
54 ljudi uključenih u nadzor, uključujući 13 policajaca
Navijači (2012)
12 miliona gledalaca
68% muškaraca i 32% žena
53% ispod 50 godina starosti od kojih 12% ispod 25 god.
80% francuskih navijača i 20% stranih fanova
38 različitih nacionalnosti
6:50 boravak na putu (6 sati za ravne etape, 8:50 za planinske)
92% ljudi dolazi sa porodicom ili prijateljima (u grupi od 4-5 osoba u proseku)
Izgleda da je Viginsov medeni mesec sada i zvanično gotov. Sky je imao dobre trenutke, imao je i loše ali je sada na pomolu nedaća iza sjajne fasade.
Možda i nije brutalno reći „bićeš zamenjen mlađim modelom“. To je izgleda najpribližnije istini. Ne, nešto manje ofanzivni izbor bi bio odgovarajući za nacionalnog heroja. „Ti jednostavno ne radiš to za mene, mislim da treba da napravimo pauzu“ ili možda „To nije ono što smo očekivali i nešto mora da se menja“. Potonje je verovatno najtačnije.
Prema nekim izvorima bliskim Viginsovom kampu, izgleda da priča o levom kolenu možda nije u potpunosti istinita. Razlog nemogućnosti treninga može biti validan da nije vozio četiri-pet sati. Svako ko je iskusio takvu vrstu bola, uzrokovanu povredom kolena, rekao bi da nije mogao da vozi ni 30 minuta pod bilo kakvim naporom, tako da četiri sata deluju nerealno.
Ova sezona nije nastavak 2012 za Vigins pa iako je imao podršku Tima Kerisona, rezultati su izostali. Naravno, vreme mu nije pomoglo ali izgleda i da Bredu nedostaju stari prijatelji, Shane Sutton i Sean Yates. Kada je u pitanju način rada sa atletom kakav je Vigins, oni su znali kako da postupaju, kada da ga nagrade ili da viču na njega a sada ta vrsta odnosa i razumevanja ne postoji.
Ovakva igra je uspevala prošle godine ali je pre u pitanju sam trening nego taj aspekt i teško je ulagati isti napor iz godine u godinu a da i dalje ostane pri čistoj svesti. Ponekad je potrebno promeniti neke stvari kako bi održali svežu mentalnu snagu, neke nove ideje ili stimulacija za trening i vožnju i stari dobri momci bi napredovali. Tako bi priča o kolenu mogla biti dobra naslovna strana i morate priznati da je to jednostavniije reći nego saopštiti Vigins neće biti dovoljno dobar.
Navodno, kad je Kris Frum potpisao novi ugovor sa britanskim timom, nakon prošlogodišnjeg Tura, on je insistirao da se Vigins ne pojavi na TDF 2013. Bilo je ili to ili BMC!
Sada takva vrsta bombe - ukoliko je tačna- objašnjava zašto je timu Sky toliko stalo da Viginsa preusmere na Điro. Pisali smo o tome i OVDE.
Naravno, interna politika između Fruma, Sky tima i Viginsa ne bi bila problem da je Vigins mogao da ostvari svoje ciljeve i osvoji Điro ali on nije i sada je iznešen prljav veš u javnost.
Uz sve to imamo i povratak Alberta Kontadora, velike opasnosti, ali prema suvozačima on nije u fomi u kakvoj je nekada bio. Taktika će možda biti dobra u trci za žutu majicu. Stvari stoje tako da će Frum i Kontador toliko motriti jedan na drugog da će Riči Port moći da se išunja i da stekne prednost dovoljno veliku da izdrži sve napade.
Postavlja se pitanje ko će onda pomoći Frumu? Evans sigurno neće, a neći nijedan Španac kako ne bi pomogli Kontadoru da izgubi. Vigins je uživao ugled i pre trijumfa na turu, i ima nekoliko neprijatelja ali Frum izgleda da nema taj luksuz. Morao je da ostavi dobar utisak na Kriterijumu Dofine što je uvek od vitalnog značaja za uspeh na TDF-u.
(BiciSvet.com/cyclingnews.com/Dragana Petrović)
Alberto Kontador (Saxo-Tinkoff) će testirati svoju formu za predstojeći TDF sledeće nedelje na Kriterijumu Dofine i uveren je da može da parira Frumu i Viginsu u julu.
Tukao je Fruma na Vuelti prošlog septembra ali je potučen od strane Krisa na Tour of Oman i Tirreno-Adriatico ove godine. Kontador se nije takmičio od Lijež-Bastonj-Liježa i na proleće nije bio u najboljem izdanju. Međutim, nakon mesec dana treninga, većim delom u svom novom okruženju u Luganu u Švajcarskoj, on je samouveren oko TDF-a, njegovog velikog cilja u sezoni 2013.
“Poboljšava mi se forma i ako mi se noge budu dobro osećale, neću se plašiti Fruma ili Viginsa,” rekao je Kontador za radio stanicu Cadena Sur. “Frum je neverovatno dobar u poslednje dve godine. Postoji velika šansa da osvoji Grand Tur ako tim radi za njega. To znači da je velika odgovornost na njemu ali iza sebe ima dobru godinu i rezultate koji mu idu u prilog.”
Kontador je uveren da će Vigins voziti TDF, uprkos poteškoćama koje je britanski vozač imao na Điru. “Mislim da će Vigins voziti Tur. Kao prošlogodišnji pobednik, pretpostavljam da bi želeo da bude tamo. Siguran sam da ako vozi, 99% će dati sve od sebe, posebno jer je rano isključen sa Đira.”
Na Kriterijumu Dofine > sajt trke < ćemo videti Kontadora protiv Fruma, moguće i protiv Viginsa. Pistolero je prošle nedelje trenirao u francuskim Alpima i sada je u formi pred specijalno brdsko izdanje trke.
“Spreman zam za dobar Dofine. Biće to potpuno drugačija trka od prošlogodišnje. Tada je bilo dosta hronometra, ovog puta samo 30 km tako da on neće biti odlučujući. Tu su i četiri brdska finiša koja mi odgovaraju. Da, živim u blizini Lugana i provodim većinu svog vramena tamo. Moji suvozači Rodžers, Paulinjo, Cug i Hernandez takođe žive u blizini tako da mogu dobro da treniram, pred očima Bjarne Risa, koji takođe živi u Luganu.”
Prošle godine je zbog zabrane jedini Grand Tur u njegovoj sezoni bila Vuelta. Ove godine će najverovatnije Tur biti njegova jedina tronedeljna trka ako stvari krenu dobro.
“Voleo bih da vozim i da odbranim titulu ali to će biti odluka koju ću doneti nakon Tura. Nema smisla da vozim samo da bih učestvovao,”rekao je na kraju Alberto Kontador.
(BiciSvet.com/cyclingnews.com/Dragana Petrović)
Trenutno postoji 19 World Tour timova i 20 Pro Continental. Jedna od stvari po kojoj se biciklizam razlikuje od ostalih sportova je to što su biciklistički timovi uglavnom dobili imena po svojim sponzorima. Ko su ti sponzori i čime se oni bave?
Možda znate za Garmin ili Connondale ali da li znate šta rade Orica ili Vacansoleil? Zašto Ag2r ima braon biciklističke?
Ag2r La Mondiale - Osiguravajuća kompanija. Napomena: u imenu tima se ne nalaze dva sponzora već je Ag2r ime jedne kompanije. Firma nudi usluge penzionog fonda, zdravstvenog osiguranja i drugih oblika socijalnog osiguranja. A zašto su biciklističke braon boje? Korporativni logo je plave i braon boje, ali imajte na umu da se ove kompanije sa sedištem u Parizu nalaze na bulevaru "Brune" - Braon Bulevaru.
Argos- Shimano: Argos je holandska naftna kompanija koja distribuira dizel, lož ulje, benzin i mazivo. Ima svoje ogranke u Holandiji, Belgiji, Francuskoj i Nemačkoj. Nedavno je otkupljena od strane ruske firme ali to nije dovelo do promene i kompanija je nastavila da sponzoriše tim. Za Shimano ste svi čuli a njihova baza u Holandiji objašnjava ovu vezu sa Argosom.
Astana- Astana je glavni grad Kazahstana.Tim je sponzorisan od strane države kako bi je promovisao. Na dresu se nalaze imena raznih državnih kompanija. Napomena: Menadžer tima, Vinokurov, bio je kandidat na poslednjim parlamentarnim izborima što ukazuje na bliske veze između tima i države.
FDJ: skraćenica od La Française des Jeux. U pitanju je francuska državna lutrija sa redovnim dobicima, greb srećkama i ostalim igrama na sreću. Sponzorisali su tim još od 1997. godine ali su ga umalo napustili zbog doping skandala u biciklizmu. Vremenom su odlučili da ostanu u sportu pod uslovom da tim bude „čist“. To je značilo par siromašnih godina u smislu rezultata.
BMC Racing: Švajcarski biciklistički brend. Tim je registrovan u SAD, ali je finansiran od strane švajcarca, Endi Risa, milijardera i biciklističkog entuzijaste koji poseduje BMC i druge biciklističke brendove.
Euskaltel-Euskadi: Euskaltel je regionalni telefonski operater u Baskiji, poznat kao Euskadi na baskijskom jeziku. Euskaltel je prošao kroz težak period zbog novčane kazne u iznosu od 222 miliona evra od strane španskog suda, ali je na ovo podneta žalba. Pokrajina je polu-autonomna sa jakim separatističkim pokretom. Tim je jedan od načina da se afirmiše identitet regiona.
Orica-Greenedge: Orica je australijska kompanija koja pravi eksploziv i druge specijalizovane hemikalije za rudarstvo. Otkupila ju je norveška firma Nobel, pre par godina. Australija je bila deo svetskog rudarskog procvata a kompanija nema veliki ugled zbog nesreća izazvanih ekspozijama kao i zbog nekoliko kazni za štetu nanetu životnoj okolini pa se čini da je sponzorisanje biciklističkog tima način da povrate ugled.
Garmin-Sharp: Garmin je američka satelitska navigaciona kompanija, zapravo je iz Kanzasa ali je registrovana u Švajcarskoj. Osnivači su Gary Burrell i Min Kao što objašnjava ime Gar-Min.
Mnogi postavljaju pitanje budućnosti kompanije u svetu gde su smart telefoni zamenili mnoge GPS uređaje ali je biciklizam za njih nova velika oblast. Sharp je japanska elektronska kompanija koja na ovaj način promoviše svoj brend u Evropi.
Lampre-Merida: italijanska firma koja belim čelikom snabdeva industriju bele tehnike širom sveta. U sportskim vodama su od 1991.godine sa Colnago Lampre a onda 1992. godine je osnovan Lampre tim sa prepoznatljivim plavo-roze dresovima koje i danas vidimo. Merida je tajvanski proizvođač bicikli povezan sa Specialized-om koji ima nameru da se pročuje u profesionalnom pelotonu.
Connandale: biciklistički brend koji je imao svoje uspone i padove. Tokom 1990-ih je zastupao tim Saeco u Italiji, a bio je poznat i po specifičnim ramovima. Kompanija je prešla u motociklizam, nudeći inovativne, lagane, offroad bicikle ali se ispostavilo da je taj korak bio komercijalna katastrofa i brend je otkupio Dorel, kanadski konglomerat koji poseduje i Sugoi, Schwinn,GT kao i niz brendova bebi proizvoda, poput Bebeconfort.
Lotto Belisol Team: Lotto je belgijska državna lutrija, kao što je FDJ u Francuskoj. Osnovana je 1934.godine s namerom da se prikupe sredstva za bolesne u Belgijskom Kongu. Kontinuirano je sponsor pro tima od 1985.godine iako je na momente imala dva imena, na primer, Omega Pharm-Lotto, pre par godina. Takođe sponzoriše i fudbalski tim Standard iz Liježa. Belisol pravi aluminijumske i drvene prozore i vrata a ima ogranak i u proizvodnji solarnih panela.
Movistar Team: Movistar je mobilni operater u vlasništvu španske, nacionalne ,telekomunikacione firme, Telefonica, koja nudi usluge Španiji, Latinskoj Americi kao i pojedinim evropskim zemljama. Iako je Movistar gigant, pro tim koji oni sponzorišu je jedan od timova sa najmanjim budžetom.
Omega Pharma – Quickstep: Omega Pharma prodaje parafarmakološke proizvode kao što su zavoji, suplementi i drugi artikli koji se mogu naći u apotekama. Quickstep je brend laminata za koji se može učiniti da je nerazdvojiv od belgijskog biciklizma a zapravo je u vlasništvu američke kompanije Mohawk Industries.
Katusha: Ruski energetski giganti Itera i Gazprom stoje iza ovog tima dok je naziv ustvari deminutiv od imena Kaća - Kaćuša - kao i ime poznate narodne pesme. Tu je i "Ростехнологии" državna agencija koja je osnovana sa ciljem da zaštiti firme koje se bave različitom tehnologijom, tako da je ekipa pod kontrolom iz samog srca Kremljina.
Blanco Pro Cycling: ranije poznat kao Rabobank koji je napustio tim krajem 2012.godine ali je ostavio dovoljno para za finansiranje ekipe. Što znači da sponsor finansira tim ali se njegovo ime ne pojavljuje.
Radioshack – Leopard: Radioshack je maloprodajna firma koja je ušla u sportske vode kako bi podržala povratak Lensa Armstronga. Iznenađujuće je da kompanija još uvek postoji s obzirom da se stalno pojavljuju natpisi o njenoj prodaji. Leopard je holding u vlasništvu milionera Flavia Beke. Pretpostavlajm da će novi sponsor biti naknadno predstavljen ovog proleća.
Team Sky: Sky je satelitska televizija zastupljena u Britaniji, Nemačkoj i Italiji. Brend je u vlasništvu Newscorp-a i porodice Murdoch. Tim je delom britanski delom italijanski što objašnjava prisustvo nekoliko italijanskih vozača.
Team Saxo – Tinkoff: Saxo je danska firma koja pruža softverske platforme bankarskoj industriji. Tinkoff je ruska banka i izdavalac kreditnih kartica koji funkcioniše samo online, po uzoru na Capital One iz SAD.
Vacansoleil-DMC: Vacansoleil je holandski operator koji nudi luksuzna kamp putovanja širom Evrope a ime je igra reči vacances i soleil, što na francuskom znači odmor i sunce. DMC je firma koja prodaje baštenske proizvode, pre svega zemljište i đubrivo. Napomena: to je veliki biznis u Holandiji, gde je industrija cveća ogromna i snabdeva veći deo Evrope.
(BiciSvet.com/inrng.com/Dragana Petrović)
Donosimo vam priču o najbogatijim ljudima iz sveta biciklizma. Varate se ako misllite da su u pitanju Alberto Kontador, Mark Kevendiš ili Filip Žilber. Oni su samo milioneri u službi milijardera.
Marie-Odile Amaury – ASO
ASO je pokrenuo Tour de France a slovo A potiče od Amaury. Sportska organizacija Amauri (ASO) pripada Amauri grupaciji, u pitanju je porodičan biznis koji je Mari preuzela kada je preminuo njen suprug 2006.godine. Ona je označena kao organizator TDF-a ali je i vlasnik dnevnih novina L’Equipe i Le Parisien. Ukupan tiraž ove štampe je preko 800.000 primaraka.
Porodica Amauri se nalazi na 136-om mestu najbogatijih u Francuskoj. Postavlja se pitanje šta će ona u biciklizmu? Na primer, isključili smo bogate proizvođače jer oni nemaju veliku ulogu u sportu. Ali ASO je neizbežan faktor kada se raspravlja o biciklizmu. Ona je potpomogla izbacivanje Patrisa Klerka sa TDF-a 2009. godine kada je direktor Tura zauzeo čvrst anti-doping stav koji je bio loš za biznis. Ona je ta koja je posredovala sa UCI-jem, presekla, i rekla Klerku: “Ja sam šef i ja sam ta koja odlučuje”.
Sin Žan-Etjen je predsednik ASO i jednog dana će naslediti carstvo. Uprkos tome što poseduje medijsku imperiju ,ona je diskretna i retko daje intervjue. Kako kaže, u svojoj 72-oj godini, voli da sluša Led Cepelin, Guns N’Roses, Metaliku i AC/DC.
Michel Thétaz – IAM Cycling
Ovaj 61-godišnji Švajcarac se nalazi iza novog tima IAM Cycling i poseduje bogatstvo od 200-300 miliona švajcarskih franaka. Čini se da će Thetaz biti kritikovan, prvo zbog nepreciznosti koje je pravio tokom karijere na finansijskom polju gde je tačnost bitna i drugo jer se indiskretno hvali o novcu u Ženevi, gradu koji uspeva da ponudi diskretne finansijske usluge najbogatijim ljudima na svetu.
Thetaz je švajcarska verzija Vorena Bafeta, mudrog investitora koji izbegava finansijsko pomodarstvo. Kao zagovornik “sporog finansiranja”, kritikovao je hedž fondove žaleći se na lak novac napravljen izlivom finansijskih usluga poslednjih nekoliko godina. Zauzeo je potpuno suprotan pristup: kupovinu kada drugi prodaju i izbegavanje čopora. Thetaz izbegava finansiranje na osnovu predviđanja budućnosti govoreći:”Ja nisam Madam Soleil”, pozivajući se na popularnog francuskog astrologa.
On je biciklista koji vozi oko 5.000 km godišnje, ali ulaže u tim radi publiciteta kako bi prodao svoje obveznice javnosti u Švajcarskoj a i šire. Tim bogatstvom finansira drugorazredni Pro Continental tim iako je to jedna od najbicioznijih ekipa, Thetaz je proveo zimu pokušavajući da dovede Fabiana Kanćelaru. Ali novcem se ne može sve kupiti.
Gerry Ryan – Orica-Greenedge
Rajan je osnivač kompanije Jayco i dugogodišnji pobornik biciklizma. Danas je čovek koji se nalazi iza Orica-Greenedge tima i dalje ga finansira dok ne pronađe ko-sponzora. Prema izveštajima neto vrednost Brajanovog bogatstva iznosi oko 180 miliona australijskih dolara. Rajanov sin, Endrju, je takođe povezan sa ovim biciklističkim projektom.
Kao ljubitelj sporta, Rajan je finansirao mnoge sportove, u nekima je velikodušni dobrotvor a u drugima investitor. Finansirao je i van-sportske aktivnosti pa je tako glavni investitor projekta Global Creatures koji poseduje franšizu „Šetnja sa dinosaurusima“, što je Rajanu omogućilo da postane čovek sa najvećom zaradom u australijskom šoubizisu,i tako se našao ispred grupe AC/DC.
Flavio Becca – Radioshack-Leopard
Nakon lansiranja tima 2011.godine, Leopard tim je od fanfara, za manje od godinu dana prekršten u Radioshack. Razlog tome je što tim nije privukao sponzore pa je Beka izgubio mnogo novca. Ta godina nije bila plodna za njega nakon što je policija u avgustu pretresla njegovu kancelariju i dom. A 2012.godina je bila još gora nakon pada Kanćelarei Endi Šleka pred najvažniju trku i Frenkovog doping slučaja na TDF-u. Sada se Leopard ponovo vratio u tim ali se zvanično obaveštenje o novom sponzoru očekuje tek na proleće.
Beka je vlasnik nekoliko franšiza brze hrane, hotela i sportskog stadiona. Prošle godine su postojali planovi da se sagradi nov nacionalni stadion u Luksemburgu. Odluka vlade da se ovi planovi odlože onemogućili su i Bekove planove za izgradnju šoping centra i ostalih objekata. Kada se poredi sa ostalim milionerima sa liste, izgleda da se Beka osiromašio.
Pogledajte > I - deo
Pročitajte i> II-deo
(BiciSvet.com/inrng.com/Dragana Petrović)
Donosimo vam priču o najbogatijim ljudima iz sveta biciklizma. Varate se ako misllite da su u pitanju Alberto Kontador, Mark Kevendiš ili Filip Žilber. Oni su samo milioneri u službi milijardera. Prvi deo pročitajte OVDE
Kim Fournais i Lars Seier Christensen – Saxo Bank
Ako smo već pomenuli Olega Tinkova onda moramo i suosnivače Saxo banke koji poseduju 60% akcija a to su Kim Fournais i Lars Seier Christensen.
Kao i Tinkov, oni su shvatili da banka više nije velika zgrada sa sigurnim sefom i sigurnosnom tehnologijom. Ali za razliku od Tinkova, oni prodaju sofisticirane finansijske proizvode. Njih dvojica su se poznali u Londonu, a sada, 20 godina kasnije, imaju finansijskog giganta koji im je omogućio da se nađu među najbogatijim ljudima Danske.
Oni su iskreni momci koji kritikuju danski socio-politički model. U svakom slučaju, njihov posao je otkup malih preduzeća širom sveta radi proširivanja Saxo imperije. Finansiranje biciklističkog tima je bio koristan način da se za Saxo ime čuje i van Danske. Tokom godina su dokazali da su “elastični” sponzori podržavajući Bjarne Risa kroz sito i rešeto.
James Murdoch – Team Sky
Mlađi sin australijsko-američkog medijskog maga Ruperta Murdoka, Džejms, je britanski državljanin i ambiciozan biciklista koji se nalazi iza tima Sky.
Britanska satelitska TV kompanija Sky je delom vlasništvo porodice Murdok. Prošla godina je bila teška za Murdoka kada je podneo ostavku kao predsednik u BSkyB, posle skandala u vezi medijske etike pa je biciklistički tim verovatno bio zrak sunca za Mardoka tokom mračne godine. BSkyB je glavni saradnik Sky tima pa su se mnogi zapitali da li će odlazak Džejmsa Murdoka imati negativan efekat. Ali izgleda da tim ima takav publicitet da to ne dolazi u obzir.
Džejms Murdok nije u istoj ligi kao Ris ili Marakov u pogledu bogatstva ali može da se pozove na uticajnu medijsku imperiju koja mu pruža podršku, za sada, ali njegovo krajnje bogatstvo zavisi od News Corp-a i volje Ruperta Murdoka. Džejms bi mogao u budućnosti da nasledi milijarde.
Marc Coucke – Omega Pharma-Quickstep
Farmaceut po struci, Kuke je jedan od suosnivač Omega Pharma. Kao biciklistički fanatik, sponzorisao je nekoliko biciklističkih timova, a danas u svom timu ima Marka Kevendiša, Toma Bonena i Tonija Martina.
Tokom 2012. godine, Kuke je otkupio Omega Pharma tim sa ponudom od oko 880 miliona evra iako nije istupio sa kešom već je umesto toga zadržao novac. Kompanija je na listi BEL-20 u Belgiji i sada Kuke lično poseduje pravu parafarmakološku poslovnu imperiju.
Kuke je poznat po svojim vrištećim odelima i roze košuljama ali ne živi uvek život tajkuna. Vozači su naučili da je težak po pitanju nagrada i plata. Odbio je da isplati Filipa Žilbera a 2009. godine je menjao Bentlija za Škodu.
Zdeněk Bakala – Omega Pharma-Quickstep
Bakala je suvlasnik tima i milijarder iz Češke koji se nalazi na Forbsovoj listi nabogatijih ljudi na svetu. Završio je poslovnu školu u Sjedinjenim Američkim Državama a potom je postao investicioni bankar i ubrzo se vratio u Prag da otvori Credit Suisse, Švajcarsku banku. Kasnije je prodao Belgijskoj banci kako bi uvećao bogatstvo.
Zatim je ovaj kapital upotrebio za druge biznis poduhvate koji se kreću od restorana do rudnika, uključujući neke od najvećih rudnika uglja i gvožđa u Ukrajini i Poljskoj. Magazin Business New Europe je to opisao, septembra 2008. godine, ovako:
Smatra se da je Bakala povukao jedan od najboljih poteza decenije radeći otkup uglja za navodnih 400 miliona evra u novembru 2004.godine, onda je podigao vrednost imovine na oko 2 milijarde evra a potom je ostatke zemljišta ponudio pohlepnom tržištu u vrednosti od 4 milijarde evra.
Kupio je biciklistički tim zajedno sa Beselom Kokom, sa kojim je blisko sarađivao tokom nastojanja da se privatizuje češka nacionalna telekomunikaciona služba. I kao što je pokušao da preoblikuje telekomunikacioni sektor, naporno je radio i na tome da reformiše profesionalni biciklizam sa idejom pojednostavljivanja kalendara.Ima ekskluzivni dogovor sa UCI-jem da predstavi svoje planove. To bi moglo biti ono što sportu nedostaje ali ostaje strah da kada milijarder ponudi UCI-ju novac, mogu se doneti pogrešne odluke..ali to je priča za neki drugi dan.
Pomogao je izgradnju Havel biblioteke u Pragu i organizovao je, prošle godine, rođendansku žurku u čast Vaclava Havela. Sada živi sa bivšom mis Čehoslovačke i njihovo troje dece.
Nastavak > LINK <
(BiciSvet.com/inrng.com/Drgana Petrović)
Donosimo vam priču o najbogatijim ljudima iz sveta biciklizma. Varate se ako misllite da su u pitanju Alberto Kontador, Mark Kevendiš ili Filip Žilber. Oni su samo milioneri u službi milijardera.
Andy Rihs- BMC Racing
Ris je Švajcarski vlasnik BMC-a i veliki dobrotvor koji stoji iza tog tima. Možda ste igrajući Velogames fantasy cycling poželeli veću svotu kako bi kupili dobre vozače. Risova igra je realna i ima gotovo neograničene resurse za finansiranje tima. Zato je i doveo vozače kao što su Kadel Evans, Filip Žilber, Tor Hušovd i mnogi drugi.
Ipak, Ris nije bogat zahvaljujući BMC biciklama. Zapravo, on je započeo biznis koji je otišao sve do globalnog gigianta koji se zove Sonova (ranije poznat kao Phonak) i u ovom trenutku vredi oko 7.5 milijardi dolara. Prema godišnjem izveštaju Sonove, Ris poseduje 8,7% akcija što znači da ima čistih 7 miliona dolara godišnje samo u dividendama.
Ris polako razvija BMC, možda ste se već upoznali sa brendom, ali pogledajte dresove tima za ovu godinu i imena Bergamont i Stromer na levoj strani dresa. To su sve brendovi koji pripadaju Risovoj kompaniji, BMC Trading AG. Bergamont je specijalizovan za MTB a Stromer je vodeći brend električnih bicikli.
Možete videti i logo La Caquillade na dresovima. To je još jedan poduhvat Risa, koji uključuje turizam i vinogradarstvo u Francuskoj, nedaleko od Mont Ventoux. Takođe je pronašao interes i u proizvodnji satova, pošto je BMC fabrika u blizini Breitling HQ a ova oblast Švajcarske je poznata po svojim luksuznim satovima. Njegov najnoviji poduhvat u ovom regionu je finansiranje velodroma, pri čemu je uložio dva miliona švajcarskih franaka i uskoro se kreće sa građevinskim radovima.
Igor Makarov – Katusha
Ruski tajkun, Igor Makarov, je kandidat za najbogatijeg čoveka u sportu, samo što niko ne zna koliko je zapravo to bogatstvo. Ako čitate Tinket, Tailor, Cyclist, Spy piece znate da je povezan sa Vladimirom Putinom.
Marakov je verovatno milijarder. Pojavio se na Forbsovoj listi najbogatijih ljudi zahvaljujući holdingu ITERA.
Njegovo bogatstvo nije baš transparentno, a "Jamestown Institute Eurasia Daily Monitor" daje neke smele tvrdnje:
Prema nedavno prispelim dokumentima, Marakov je vlasnik mnogih kompanija povezanih sa ITERA-om, mnoge su registrovane na Devičanskim ostrvima i drugim zemljama koje se mogu označiti kao poreski raj uključujući Kipar, Češku, Nemačku, Italiju, Rusiju i Veliku Britaniju.
Napomena: Jamestown Fundation ima reputaciju da je paravan za CIA, američku obaveštajnu službu. U svakom slučaju, sasvim je sigurno da poseduje nekoliko luksuznih nekretnina, uključujući vilu na obali jezera Garda u čijoj blizini se nalazi i Kaćušin servis.
Od prošle godine, tu su dva važna događaja za Marakova. Prvo, postao je bogatiji zahvaljujući Rosneftu, ruskoj drugoj po veličini energetskoj kompaniji. Drugo, bio je okupiran biciklističkim, političkim frontom. Bilo je priča o kandidovanju na mesto UCI predsednika, bilo Marakov ili njegov štićenik Andrei Tchmil. To bi svakako bilo dobro finansirano. Tako najzauzetiji čovek u biciklizmu, koji vodi holding ITERA, sedi u UCI odboru i poseduje Katusha tim, može osećati frustraciju jer je UCI odbio Kaćušu.
Oleg Tinkov – Team Saxo-Tinkoff
Kao i Igor Marakov i Oleg Tinkov je bivši biciklista koji je postao milijarder. Tinkov je bio na trci u Uzbekistanu kada je primetio neke plave farmerke, u to vreme veoma cenjene i retke. Potrošio je sav novac na četiri para i vratio se u Sankt Peterburg gde ih je prodao po četiri puta većoj ceni a onda je napredovao od knedli i pivara sve do online bankarstva sa Tinkoff bankom.
Poseban intervju sa Olegom pročitajte OVDE
Ali sličnosti sa Marakovim tu prestaju. Tinkov je autsajder koji se često bori protiv moskovske oligarhije. Citat iz njegove biografije: “Želim da preduzetništvo napreduje u ovoj zemlji, tako što će pojedine ljude u Gazpromu zameniti mladi, inovativni preduzetnici".
On je već na novom, zajedničkom, poduhvatu sa američkom bankom Goldman Sachs. Tinkov će biti redovan član na trkama ove godine i ne bi me iznenadilo da ga vidim u dresu kako vozi sa svojim timom, kao što je to radio sa Kontadorom vozikajući se po kancelariji. To je ipak dobra reklama.
DRUGI DEO > OVDE
KRAJ PRIČE > LINK
(BiciSvet.com/inrng.com/Drgana Petrović)
Sofi Šavanel je fizioterapeut u francuskom WorldTour timu, FDJ, takođe je i supruga Sebastijana Šavanela, vozača Europcar-a, mlađeg brata Silvana Šavanela.
Verovatno pratite aktuelne trendove u lečenju. Da li razgovarate i razmenjujete ideje sa fizijatrima iz drugih timova?
Sofi: Da, trudimo se da budemo uvek najbolji u svom poslu ili u najmanju ruku da damo najbolje od sebe. Razmenjujem ideje sa fizijatrima. Ali i dalje učim i usavršavam se svake godine. Ponekad idem na obuke sa fizijatrima drugih timova i tada možemo da razmenjujemo ideje.
Kako se promenila tvoja uloga u timu, ukoliko se uopšte i promenila, u poslednjih deset godina i da li je bilo većih promena u terapijama i tretmanim?
Sofi: Mislim da se uloga fizioterapeuta nije promenila mnogo u našem timu u poslednjih deset godina. Ali se za mene, tokom godina, uloga malo izmenila. Osećam da mi tim veruje i smatram da je to važno. U lečenju smo pokušali mnoge stvari: elektrostimulaciju, ultrazvuk, kiroterapiju. Veliki problem je transport svega toga. Uprkos svim tim novim stvarima, mislim da je najvažnija briga o vozačima. Masaža je najefikasniji način da se čuju i osete vozačevi problemi.
Biciklisttički fanovi smatraju da je veoma glamurozno biti deo WorldTour tima. Ali iz razgovora sa ostalima, znam da im ponekad teško pada odvojenost od kuće i veoma dug radni dan. Možeš li nam reći šta voliš u svom poslu i da navedeš neke mane?
Sofi: Mislim da je u pitanju težak rad jer ste daleko od kuće više od 180 dana, tako da ste udaljeni od svoje porodice. Nije lako biti razdvojen- priroda ovog posla je takva da se na vraćate svake večeri kući.takođe je teško i to što su radni dani jako dugi. Na Turu, na primer, dan počinje u 6:30 a završavamo masaže u 22:00. Ne možete sebi dozvoliti da se osećate umorno. Vi ste tu da brinete o vozačima pa morate i u večernjim časovima da se smejete i da budete jaki. Velika poteškoća, po mom mišljenju, je ta što uvek živite svi zajedno. Svi zaposleni žive zajedno od doručka do večere i dele prostorije, tako da nikada niste sami. Kada je sve u redu u timu i kada ste sa osobom koju volite, to nije nikakav problem već zadovoljstvo. U suprotnom može da bude teško. Ali ipak mislim da sam jako, jako srećna. Radim posao koji najviše volim. Dosta putujemo, u mogućnosti smo da otkrivamo mnoge stvari i da upoznajemo različite ljude. neverovatan je osećaj kada možete da odgledate finiš trke, recimo na Rubeu, na velodromu. Pogotovo kada vidite da vaši vozači daju sve od sebe.
Od 2007.godine do 2010. Sebastijan je vozio za FDJ. Da li je lakše za oboje kada radite u istom timu?
Sofi: Bilo je veoma lepo kada smo bili u istom timu. Živeli smo zajedno. Bila sam uz njega kada je pobeđivao i kada se osećao loše. Znala sam ga tako dobro da je to bilo interesantno i za posao. Znala sam u kom delu ga bole noge, znala sam njegove probleme sa leđima, znala sam šta treba da radim a on mi je u potpunosti verovao. Sada je drugačije. U različitim smo timovima, ali nam je važna stvar da budemo u isto vreme kući.
Vratimo se tvom poslu. S jedne strane, trebalo bi da je lako masirati te mlade momke, šta ima loše u tome. Ali u stvarnosti, velika odgovornost je na tebi. Koje su najčešće povrede i kako se boriš sa njima?
Sofi: Prva bitna stvar je oporavak. Zato i radimo masaže kako bismo im pomogli da se što brže oporave. U prvom delu sezone najčešće su povrede ligamenata, posebno u kolenima. tada primenjujemo istezanje, masažu, trake... Kasnije su mogući bolovi u leđima i vratu. Opet se traži poreklo i tretira se problem. Dešava se da neki vozači imaju problem sa disanjem, posebno tokom prvih brdskih etapa.
Išli ste u Australiju na Tour Down Under. Pretpostavljam da visoke temperature, nakon neugodne evropske zime, predstavljaju izazov, ne samo zbog opekotina i dehidracije. Da li postoje posebne mere za pojedine trke?
Sofi: Pomenuli ste dve velike teškoće: opekotine i dehidraciju. Zato su tu dobre kreme za zaštitu i hlađenje a imamo i puno, puno bidona. Drugi problem je što je to prva trka u sezoni što predstavlja veliki fizički napor za vozače.
Mark Madio, šef FDJ tima, obezbedio je sebi milione biciklističkih fanova zbog bodrenja mladog Tiboa Pinoa na prošlogodišnjem Turu.
Sofi: Marku su vozači kao deca. Njegova strast prema biciklizmu je ogromna. Veoma ga poštujem jer daje sve od sebe za tim. On je kompletna ličnost. Bilo je lepo videti ga kako bodri Tiboa. To je on.
(BiciSvet.com/velovoices.com/Dragana Petrović)
